Odlazeći glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg (u novembru će ga zameniti bivši holandski premijer Mark Rute) rekao je da „treba da budemo spremni na dug, čak desetogodišnji rat u Ukrajini“ i da će NATO „preživeti“ eventualni novi predsednički mandat Donalda Trampa.
U razgovoru za londonski Gardijan, Stoltenberg se nakon Londonskog samita osvrnuo na ono što bi moglo da bude sa NATO-om, Ukrajinom i odnosima s SAD-om u sledeće četiri godine. Stoltenberg upozorava da bi rat u Ukrajini mogao trajati još deset godina, ali kaže da „tu postoji jedan paradoks“.
Naime, prema Stoltenbergu, Vladimir Putin misli da može „izdržati duže od nas“ i da zbog toga rat traje i dalje, ali glavni sekretar smatra da se rat, što Zapad bude više demonstrirao svoju spremnost na dugotrajni rat i nastavi da pomaže Ukrajinu, „brže može završiti“.
„Kada vrlo jasno damo do znanja da smo ovde na duge staze, da smo predani dugotrajnoj pomoći Ukrajini, tada stvaramo uslove za rešenje sukoba u kome Ukrajina pobeđuje kao suverena nezavisna država“ rekao je glavni sekretar NATO-a.
Stoltenberg je rekao da je i dalje optimističan u pogledu budućnosti NATO-a. Ali, mogući povratak Donalda Trampa u Belu kuću nadvio se poput pretnje nad evropskim članicama NATO-a, baš kao i spekulacije o „zameni“ Džoa Bajdena drugim predsedničkim kandidatom demokrata. Neizvesnost je na londonskom skupu mogla, kažu, „da se seče nožem“, a rasprave o tome kakve bi promene na svetskoj sceni mogle nastupiti ne mogu se više mimoići u razgovorima evropskih čelnika.
Prema Fajnenšl Tajmsu, novi britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi, koji je Trampa inače nazivao „sociopatom“ i „simpatizerom nacista“, sada je pozvao Evropu da o Donaldu Trampu sudi po njegovim delima, a ne rečima. Lemi je rekao da je Tramp bio odlučan u odbrani Ukrajine i Evrope tokom svog prvog predsedničkog mandata.
„Ispravno je zapamtiti da je pod njegovim predsedanjem više trupa bilo predato NATO-u i evropskoj odbrani“ rekao je Lemi dodajući da je Tramp poslao prve protivtenkovske projektile Džavelin u Ukrajinu. I Stoltenberg je pozvao SAD da zajedno s Evropom nastavi da pomaže Ukrajini i zajednički spreči rusku agresiju.
Ali, čini se da je osim nelagode zbog Trampa zavladala i zabrinutost kada je za svog potpredsednika izabrao Džejmsa Dejvida Vensa. Naime, Tramp je i u prvom mandatu stalno prigovarao NATO-u, odnosno evropskim članicama, a govorilo se i o tome da bi SAD čak mogao da istupi iz NATO-a ili „marginalizuje“ svoje aktivnosti, pogotovo koje se tiču Ukrajine, kojoj Tramp s vremena na vreme preti obustavom finansijske i vojne pomoći.
Evropski čelnici zabrinuti su da će značajna kontrola nad američkom spoljnom politikom pripasti Trampovom potpredsedniku Vensu, koji je ranije kritikovao pomoć Ukrajini. Tramp je u potpredsedniku Vensu našao velikog pobornika, mada ga je ovaj ranije upoređivao s Hitlerom, koji zbog toga čelnike NATO-a i EU plaši više i od samog nepredvidivog Trampa. Podsetimo da je Vens kazao da mu je „svejedno šta će biti s Ukrajinom“ te je poručio „neka se Evropa suoči sa svojim problemima sama“, pogotovo jer će „američka pažnja sada biti usmerena na istočnu Aziju“. J.D. Vens je nedvosmisleno poručio da pod Trampom SAD „neće imati vodeću ulogu u osiguravanju globalne bezbednosti“.
Podsetimo da NATO predstavlja 50 odsto svetske vojne moći, a ako SAD napusti savez, to će pasti na 25 odsto. Ali Stoltenberg je uzvratio da je uprkos tome optimističan u pogledu budućnosti NATO-a, a kritike bivšeg američkog predsednika i njegovog potpredsednika, po njemu, nisu usmerene na sam savez, nego na zemlje koje ne troše dovoljno na odbranu.
Lemi kaže da je bilo puno vruće retorike, „ali pogledajmo postupke“, ističući da bi Evropa morala da gleda „dalje od američkih predsedničkih izbora u novembru“. Stoltenberg nadalje smatra da SAD, ako Tramp pobedi, neće napustiti NATO ni ograničiti svoje učestvovanje u njemu, jer mu to geostrateški ne odgovara jer time urušava poziciju SAD-a na globalnoj političkoj sceni.
Glavni sekretar je siguran da će SAD, u slučaju Trampove pobede, i dalje sarađivati s Evropom kao do sada, mada neki analitičari navode da bi Evropa i Kanada morale da razrade taktiku bezbednosnog i odbrambenog delovanja ako se bilo što od toga u vreme Trampa dogodi. Prema Stoltenbergu, čelnici zemalja NATO saveza trebalo bi da komuniciraju sa Trampom na isti način kao što su to činili 2016., bez obzira na njegovu retoriku tokom predizborne kampanje.
Ako se Tramp vrati u Belu kuću, Evropa će morati da „ponovi strategiju iz 2016.“, predlaže Stoltenberg te je siguran da će za četiri godine NATO biti još jači i opremljeniji.
Časopis Politiko je, pozivajući se na odbrambenog stručnjaka Dena Kladvela, napisao da je malo verovatno da će Tramp napustiti NATO, ali će preduzeti „radikalnu preorijentaciju“ saveza, posebno smanjenje uloge SAD-a u savezu, te će razmatrati klauzule o „neširenju na istok“, odnosno u prvom redu na zemlje bivšeg SSSR-a, koje Putin i dalje smatra svojim plenom. Prema CNN-u, Tramp razmatra mogućnost stvaranja „dvoslojnog“ NATO-a, kada zemlje čiji troškovi odbrane ne dosežu dva odsto BDP-a neće biti obuhvaćene člankom 5 o zaštiti u slučaju napada na njih, a takođe želi da smanji razmene obaveštajnih podataka.
Uprkos tome, Stoltenberg uverava Brisel da će NATO bez većih problema prebroditi moguće drugo Trampovo predsedništvo. Ali britanski mediji navode da je zbog „opcije Tramp“ novi premijer Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmer rekao da želi popraviti problematične odnose Velike Britanije s Evropom, pogotovo oko bezbednosnih pitanja i pomoći Ukrajini, zbog moguće promene američke politike, te i u zajedničkoj borbi protiv nezakonite migracije. Starmer želi da Britanija preuzme „aktivniju i veću ulogu na svetskoj pozornici“ kao kohezivni faktor.
(Kurir/Jutarnji)