Već neko vreme slušamo priče o velikim sumama novca koje možete zaraditi kao negovatelji, odnosno čuvajući decu ili starije u Nemačkoj. Skoro i da ne postoji osoba koja ne poznaje nekoga koje i otišao to da radi. Ipak iskustva su zaista različita ali je jedno sigurno, retko ko se zadrži na ovakvim poslovima.
Ana iz Poljske kao negovateljica radi već 15 godina, a za portal TheWorkGermany opisala je kako izgleda njen tipičan dan, prenosi Nova.rs
Inače Ana odlično govori nemački i dobro poznaje nemačku kuhinju, što je svakako bila prednost pri dobijanju posla. Takođe, često posećuje svoju porodicu obzirom da živi blizu poljsko-nemačke granice.
„Kao negovateljica starih, moj radni dan obično počinje rano ujutru. Obično dolazim oko 8 ujutro da vidim kako se pacijent oseća i da li ima hitne potrebe. Zatim im pomažem da ustanu iz kreveta, da se obuku i obave svoju jutarnju rutinu, koja može uključivati pranje zuba, kupanje ili doterivanje.
Tokom celog dana, odgovorna sam za bezbednost, udobnost i dobrobit svojih štićenika. To uključuje pomoć pri kretanju, hranjenju i upravljanju lekovima. U zavisnosti od njihovog stanja i nivoa nezavisnosti, možda će mi trebati pomoć u aktivnostima kao što su hodanje, prebacivanje iz kreveta u invalidska kolica ili pružanje podrške tokom vežbi fizikalne terapije.
Pored pružanja fizičke pomoći, svojim klijentima pružam i emocionalnu podršku. Mnoge starije osobe mogu se osećati usamljeno ili izolovano, a meni je prioritet uključivanje u razgovor i druženje. Ponekad mogu pomoći u zadacima kao što su plaćanje računa, kupovina namirnica ili dogovaranje sastanaka.
Kao negovateljica, od suštinskog je značaja da vodite tačnu evidenciju o stanju i napretku štićenika. Ovo uključuje praćenje vitalnih znakova, rasporeda lekova i bilo kakve promene u ponašanju ili simptomima. Takođe moram redovno da komuniciram sa članovima porodice ili zdravstvenim radnicima kako bih osigurala da je briga o štićeniku koordinisana i efikasna.
Moj radni dan se obično završava kasno popodne ili rano uveče, ali ostajem na raspolaganju za hitne slučajeve. Sve u svemu, biti negovateljica starijih osoba je izazovna profesija koja zahteva veliku dozu saosećanja, strpljenja i obraćanje pažnje na detalje.“
Ana tvrdi da je od suštinske važnosti kako štićenici provode svoje slobodno vreme. „Kvalitetno provođenje vremena sa svojim štićenicima je važan deo mog posla. Evo nekoliko načina na koje volim da provodim slobodno vreme sa njima:
Razgovor: Volim da uključim svoje štićenike u razgovor, pitajući ih o njihovim interesovanjima, hobijima i iskustvima. Ovo ne samo da pomaže u izgradnji odnosa, već i pruža druženje i socijalizaciju jer mnogi stariji ljudi vole da dele priče i da se prisećaju svoje prošlosti.
Hobiji i aktivnosti: Mnoge starije osobe imaju hobije ili interesovanja u kojima uživaju, kao što su igranje igrica, pletenje, čitanje ili gledanje filmova. Volim da ohrabrujem svoje štićenike da se bave ovim aktivnostima, pa čak i da ih upoznam sa novim aktivnostima za koje bi mogli biti zainteresovani. Na primer, možemo da igramo karte, da slažemo slagalice ili da radimo zajedno na nekom zanatskom projektu.
Aktivnosti na otvorenom: Provođenje vremena na otvorenom je odlično za fizičko i mentalno zdravlje. Volim da vodim svoje štićenike u šetnju ili da sedim napolju i uživam u suncu. Takođe posećujemo obližnji park ili baštu.
Kuvanje i pečenje: Pripremanje obroka ili pečenje može biti zabavna i zanimljiva aktivnost i za negovatelja i za stariju osobu. Takođe je tu i uživanje u gotovom proizvodu.
Vežbanje: Održavanje fizičke aktivnosti važno je za starije osobe, a ja volim da podstičem svoje štićenike da učestvuju u laganim vežbama ili istezanju. Ovo može biti jednostavno kao kratka šetnja po kući ili izvođenje vežbi sedeći.
Ipak, Ana kaže da je ovaj posao negovatelja nije za svakoga i da može biti i te kako izazovan.
„Posao negovatelja je posao za pojedince koji su saosećajni, strpljivi i posvećeni pružanju nege i podrške starijim odraslim osobama. Za to su potrebni pojedinci koji su voljni da rade sa starijim osobama, od kojih neki mogu imati fizička ili kognitivna oštećenja i potrebna im je pomoć u svakodnevnim aktivnostima.
Negovatelji mogu biti iz različitih obrazovnih i profesionalnih sredina, iako je većina završila neke programe obuke ili sertifikacije koji se odnose na ovu oblast. Na primer, neki negovatelji mogu imati diplomu medicinske sestre ili socijalnog rada, dok su drugi možda završili program sertifikacije posebno za negu.
Ona takođe tvrdi da postoje i mračne strane ove profesije. „Da, može postojati mračna strana profesije nege starijih. Evo nekih od izazova sa kojima se negovatelji mogu suočiti:
Fizički zahtevi: Briga o starijim osobama može biti fizički zahtevna, posebno kada se brine o klijentima sa problemima u kretanju. Podizanje i prebacivanje klijenata, pomoć u ličnoj nezi i obavljanje kućnih poslova mogu dovesti do naprezanja, povreda i iscrpljenosti.
Emocionalni stres: Briga o starijim osobama takođe može biti emocionalno izazovna, posebno kada klijenti imaju kognitivna oštećenja, demenciju ili druga hronična stanja. Videti klijente kako se bore sa zdravstvenim problemima, gubitkom pamćenja ili opadanjem njihovih sposobnosti može biti emocionalno iscrpljujuće i može dovesti do sagorevanja, depresije ili umora od saosećanja.
Nedostatak resursa: Mnogi negovatelji rade za privatne klijente, što može ograničiti pristup resursima kao što su obuka, grupe za podršku i savetovanje. Negovatelji takođe mogu biti odgovorni za upravljanje sopstvenim rasporedima, naplatom i porezima, što može povećati njihov radni opterećenje i stres.
Rizik od zlostavljanja: Nažalost, bilo je slučajeva zlostavljanja starijih od strane staratelja. Negovatelji treba da budu svesni rizika i da preduzmu korake da spreče zloupotrebu ili zanemarivanje svojih klijenata.“
(Stil)