Navodni napad na nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi, obnovio je strahove od katastrofe bez presedana.
Nuklearna katastrofa je nešto čega se čitava Evropa i ostatak sveta plaše, delimično zato što niko nije siguran kakve bi posledice imao potencijalni incident.
Elektrana u Zaporožju bila je na meti napada – i uzajamnog prebacivanja optužbi između Rusije i Ukrajine – od samog početka invazije. Rusija je tokom bitke za obližnji grad Energodar u martu 2022. zauzela elektranu i od tada je pod kontrolom Rosatoma.
Objekat ne generiše struju i uglavnom je zatvoren. Nuklearna elektrana je i dalje blizu linija fronta, a Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je više puta upozoravala na ozbiljnu zabrinutost zbog incidenata koji se nastavljaju. IAEA, koja ima mali broj svog osoblja u Zaporožju, navodi da je bezbednost tamo i dalje nesigurna.
Sada su ruske vlasti u nedelju optužile ukrajinsku vojsku za „seriju napada“ kamikaza-dronovima na nuklearnu elektranu Zaporožje.
Šta je rekla Rusija?
Kako tvrdi Rusija, ukrajinski kamikaza-dronovi napali su područje NE Zaporožje svega 20 minuta nakon inspekcije IAEA.
„Danas je zabeležen udar kamikaza dronom u sektoru kantine koji se nalazi na teritoriji NE Zaporožje. Oštećen je kamion koji je istovarao hranu. Još jedan udar zabeležen je u teretnoj luci“, navodi se u saopštenju u nedelju.
U saopštenju Rosatoma se navodi da je prvim udarom oštećen prostor kod kantine i da su tri osobe povređene, od kojih jedna teže (kasnije je preminula), iako nije rečeno kojim oružjem je napadnuta nuklearka. U roku od pola sata, kako se navodi, dron je napao prostor za utovar tereta, a drugi dron je potom udario u kupolu ugašenog šestog reaktora.
NE Zaporožje ima šest reaktora sovjetskog dizajna sa uranijumom 235, a u postrojenju se nalazi i potrošeno nuklearno gorivo. Reaktori 1, 2, 5 i 6 su u stanju hladnog gašenja, reaktor 3 je zatvoren radi remonta, dok je reaktor 4 u takozvanom „toplom gašenju“, rekli su u elektrani. Iako je svih šest reaktora isključeno, nuklearki je i dalje potrebna stalna energija da bi gorivo u njima bilo hladno i da bi se sprečilo potencijalno katastrofalno topljenje.
Kako je kasnije saopštila ruska uprava elektrane, nivo radijacije je normalan i nema ozbiljne štete.
Šta je rekla Ukrajina?
Portparol ukrajinske Glavne obaveštajne uprave Andrij Jusov rekao je za novinski sajt Ukrainska pravda da „Ukrajina nije bila umešana ni u kakve oružane provokacije na sajtu“.
Fabriku je „nezakonito okupirala Rusija“, dodao je on.
Jusov je optužio Rusiju da ugrožava nuklearno postrojenje, civilno stanovništvo i životnu sredinu izvodeći udare na samu elektranu.
Šta je rekla IAEA?
IAEA je napad nazvala „ozbiljnim incidentom sa potencijalom da naruši integritet zaštitnog sistema reaktora“. U saopštenju na platformi “X” (Tviter), IAEA je naglasila da šteta u postrojenju pod ruskom kontrolom „nije ugrozila nuklearnu bezbednost“, preneo je CNN.
“Napad dronom uključivao je tri direktna pogotka u glavni reaktor postrojenja”, rekao je Grosi na “X”, dodajući da je jedna osoba umrla od posledica napada.
„Ovo je jasno kršenje osnovnih principa zaštite najveće evropske nuklearne elektrane. Takvi nepromišljeni napadi značajno povećavaju rizik od velike nuklearne nesreće i moraju se odmah prekinuti“, rekao je Grosi.
IAEA je prethodno saopštila da ih je ruska uprava nuklearke obavestila o napadu.
„NE Zaporožje obavestila je stručnjake IAEA da je danas na licu mesta eksplodirao dron. Takva detonacija je u skladu sa zapažanjima IAEA“, naveli su na “X”.
Grosi je pozvao je na uzdržavanje od akcija koje mogu da ugroze nuklearnu bezbednost.
Zahtev da Rusija napusti nuklearku
Upravni odbor IAEA je u nedelju izglasao rezoluciju kojom se od Rusije zahteva da se povuče iz NE Zaporožje. Kako je preneo Rojters, ovo je četvrta rezolucija odbora kojom se osuđuju ruske akcije u ukrajinskim nuklearnim objektima.
„Rezolucija je usvojena većinom glasova“, saopštila je na “X” ukrajinska misija u IAEA.
U tekstu se navodi da odbor poziva „na hitno povlačenje svog neovlašćenog vojnog i drugog osoblja iz ukrajinske NE Zaporožje i da se postrojenje odmah vrati pod punu kontrolu nadležnih ukrajinskih vlasti“. Odbor je takođe „ponovio ozbiljnu zabrinutost jer Rusija nije poslušala prethodne pozive… da povuče svoje vojno i drugo osoblje“ iz nuklearke.
Osude iz Rusije
Rosatom je “kategorički osudio napad bez presedana na delove nuklearne elektrane i njenu infrastrukturu” i pozvao šefa IAEA i vlade Evropske unije da odmah reaguju na ovu bezbednosnu pretnju i “kategorički osude pokušaj eskalacije situacije oko najveće atomske centrale u Evropi”.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da svetska zajednica treba da osudi napad Ukrajine na NE Zaporožje.
„Svetska zajednica je u obavezi da prepozna i odgovori na akt nuklearnog terorizma kijevskog režima… Koliko još puta treba Oružane snage Ukrajine da napadnu nuklearnu elektranu Zaporožje, pa da Zapad i to čudovište (predsednik Ukrajine Volodimir) Zelenski, koje su oni stvorili, prestanu da ponavljaju ovaj smrtonosni akt?“, upitala je ona na „Telegramu“.
Mihail Uljanov, stalni ruski predstavnik u međunarodnim organizacijama u Beču, rekao je da napad na nuklearnu elektranu predstavlja jasno kršenje pet principa za zaštitu objekta koje je odredila IAEA.
Koliko je svet ugrožen u slučaju nuklearne katastrofe u Zaporožju?
Dok su stručnjaci saglasni da to ne baš bila katastrofa kakva je bila u Černobilju 1986, sigurno je da bi bilo velike štete ne samo na teritoriji Ukrajine već i u drugim zemljama.
Ukrajinski hidrometeorološki centar je u leto 2022. napravio analizu, simulirajući katastrofu i predviđajući kuda bi zračenje sve moglo otići. Prema istraživanju ovog centra, u slučaju velike nuklearne katastrofe, radijacija bi pre svega zahvatila jug Ukrajine (uključujući Krim), a zatim Tursku, Grčku, Bugarsku, Moldaviju i Rumuniju.
Naučnici su prethodno, na osnovu vremenskih uslova koji su tada vladali, otkrili da bi radioaktivni zagađivači mogli da stignu čak do Baltičkog mora na severu, pogađajući usput Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku, kao i Belorusiju. U pravcu zapada, radioaktivni zagađivači bi ušli u Moldaviju, Rumuniju, Slovačku, Mađarsku, Češku, ali i Srbiju.
(Blic)