Karl Gustav Jung bio je švajcarski psihijatar, veoma cenjen stručnjak čiji se stavovi i danas poštuju i prate.
Pričajući o sreći, Jung je smatrao da je sreća individualna za svakoga, te da samo vizualizacijom možemo doći do nje.
Nedavno smo pisali o stavu doktora Labkovskog koji tvrdi da je sreća „kad se probudiš, a ništa te ne boli.“
Jung je čak naveo i 5 stvari koje čine recept za sreću, ali takođe kaže da ako ih budete opsesivno pratili, na kraju ćete dobiti kontraefekat. Da biste bili srećni, smatra Jung, morate imati jasnu viziju svojih ciljeva, morate da budete fleksibilni, predusretljivi i da verujete svojoj intuiciji.
Ovo je njegova lista 5 stvari koje čoveka čine srećnim:
Jako fizičko i mentalno zdravlje
Jung nije verovao da je glavni cilj psihologije lečenje mentalnih poremećaja, već je na nju gledao kao na instrument samoprepoznavanja, jasnu definiciju sopstvenih ciljeva i znanja. Za njega je isti ključ sreće bio i fizičko zdravlje. Kod njega su ova dva koncepta nerazdvojiva.
Zdrave veze
Živeti izolovano od drugih ljudi je pogrešno. Svakome je potrebna pažnja, prijateljstvo, sigurnost i ljubav. Morate sa nekim da komunicirate, delite, širite vidike, brinete o nekome i da neko brine o vama… Bez toga nema sreće.
Sposobnost da opažate lepotu umetnosti i prirode
Kreativne osobe stavjaju svoje emocije, kreativnost, ideale, inovacije i veštine u stvari koje nastaju iz njihove mašte, i to je ono što Jung naziva kolektivnim nesvesnim. Morate biti sposobni da cenite sve što vas ushićuje, donosi zadovoljstvo i čini srećnim. Isto važi za sposobnost da cenite prirodu. Svi smo mi deca prirode. Svako stvorenje i mesto na planeti može nam dati važno znanje, samo morate da znate gde da gledate.
Verujte u nešto
Prema Karlu Jungu, sreća je nemoguća bez duhovne ispunjenosti. Nije važno da li je u pitanju religija ili filozofija, već to da vera u nešto može da bdue osnova za vaše dobro stanje. Vera daje značenje i produbljuje svako iskustvo, a vaše postojanje ispunjava smislom i svrhom.
Zanimljiv posao
Jung je puno pričao o tome kako je u detinjstvu želeo da bude arheolog. Život ga je ipak odveo ka medicini, a zatim se odlučio za psihijatriju. U duši je uvek ostao antrolopolog, pa je uvek „kopao“ što dublje po duši čoveka.
Koliko će vam posao biti zanimljiv ne zavisi uvek od vas, ali ako napravite prave odluke u karijeri koji vas vode ka vašim ciljevima, onda će vam pronalaženje posla koji volite biti lako.
(Izvor: Stil)