Britanka Šinead Votson promenila je pol sa 23 godine, ali se četiri godine kasnije predomislila. Od svoje 23 godine, Šinead je živela kao muškarac, nakon što je sa 21 godinom o sebi mislila da je transrodna osoba, shvativši tek sa 27 godina da ja napravila veliku grešku.
Imala je potpunu mastektomiju, a zbog testosterona koji je godinama uzimala ostala je s grubim glasom i dlakama na licu koje uklanja svaka dva dana, pišu strani mediji.
„Još uvek pokušavam da oprostim sebi i medicinskoj profesiji. Kada sam lekarima u klinici za promenu pola rekla da mrzim svoje telo i da želim da budem muškarac, nikada se nisu pitali zašto. Da jesu, možda bi otkrili da moja telesna disforija nije uzrok mojih problema. Bio je to simptom. Spremala sam se da donesem najveću odluku u svom životu, ali mi nije ponuđeno temeljno savetovanje. Umesto toga, zapravo sam bila prepuštena samodijagnozi“, priča Šinead.
Njen bes i optužbe na račun lekara i psihijatara koji su omogućili tranziciju su bespoštedni i zasigurno izazivaju žestoke, suprotstavljene reakcije. Ali ono što niko ne može osporiti je da su njeni ožiljci, fizički i psihički, vrlo duboki.
Manje očigledne i retko priznate su one koje su nanesene njenoj sestri Andrei. Uticaj ovih odluka na nečiju porodicu često je potpuno zanemaren. „Moja sestra je bila uništena. Umesto nje dobila sam ovog gadnog, arogantnog stranca koji se nazivao mojim bratom. Nikad nisam uspela ni da oplačem sestru koju sam izgubila“, rekla je Andrea.
Ožiljci su jako duboki
Iskustvo sestara posebno je važno kada se uzme u obzir porast upućivanja na klinike za rodni identitet odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu — koje su se u nekim slučajevima učetvorostručile u poslednjoj deceniji. Ove nedelje otkriveno je da će lekari u Saseksu biti podstaknuti sa 178 funti godišnje za svaku odraslu osobu kojoj prepišu hormonsku terapiju.
Vest je razbesnila Šinead: „Ne bi trebao da postoji nikakav novčani podsticaj da se pacijentu propisuju hormoni. Bolesniku sa polnom disforijom treba prepisivati hormone tek nakon odgovarajuće, kontinuirane istraživačke terapije. Hormoni su snažni i nose rizike po zdravlje. Lekari opšte prakse ne bi trebalo da budu plaćeni za svakog pacijenta kojem ih prepišu“, ističe ona.
(Espreso/B92)