Grejs nije bila samo žena sa poremećajem, bila je žena sa hrabrošću, a njena priča je podsetnik da prava lepota nije u izgledu, već u otpornosti, ljubavi i volji čak i kada vam svet govori da niste dovoljno dobri
U mladosti, Grejs je bila veoma osetljiva po pitanju svog izgleda. Stalno je bila ismevana zbog toga što je izgledala drugačije.
Pokušala je da sakrije svoj rodni beleg šminkom, a kada se ono što je u početku bila samo mrlja, počela da raste i da se zgušava, počela je da nosi veo.
Tek godinama kasnije, Grejs je prigrlila svoje stanje i počela da se ističe u javnosti.
Godine 1933, Grejs je izložila svoje lice na Svetskoj izložbi u Čikagu, nakon čega je jedan novinar uvredljivo napisao: „Ovo nije prevara jer je dama zaista izgledala baš kao mazga i mogla je da maše donjom usnom na način da bi se dečaku iz Meksika slomilo srce i zaplakao od nostalgije“.
Dve godine kasnije, pobedila je na takmičenju za najružniju ženu, što je ubrzalo njenu karijeru u šou biznisu. Pridružila se Hariju Luistonovom putujućem cirkusu, zarađujući impresivnih 175 dolara nedeljno.
Cirkuska trupa je putovala po Sjedinjenim Državama i Kanadi. Grejs je delila scenu sa drugim poznatim zabavljačima, kao što su Toni Marino, Gutač mačeva.
U svojim ranim cirkuskim danima, Grejs je imala problem sa svojim prvim najavljivanjem jer su je reklame proglasile „ružnom nakazom“.
U sukobu između pokazivanja svoje deformacije i podržavanja sopstvene istine, borila se sa načinom na koji je bila prikazivana. Ponekad nije želela da se fotografišu jer je smatrala da bi reklamiranje same sebe pokazalo nedostatak samopoštovanja.
Čak je pokrivala uši kako ne bi čuka spikere koji je predstavljaju kao „Najružniju ženu“. Tokom godina turneja sa cirkusom, prilagodila se stalnom ismevanju i prihvatila svoj izgled. Čak je tražila od promotera da je zovu „Žena sa licem mazge“.
Nije bilo neuobičajeno da posetioci padnu u nesvest na pogled na Grejsino lice. Ipak, pričalo se da je dobila nekoliko bračnih ponuda.
Postoje suprotstavljeni izveštaji o tome da li se ikada udavala. Međutim, rodila je zdravog dečaka, Elmera, koga je nazivala „svojim najvećim blagom“.
Grejs je opisana kao posvećena majka koja bi učinila sve za sreću svog deteta.
„Zvali su me nakozom… ali ja sam bila majka. Žena koja je radila. Duša koja je izdržala.“
Kako je Elmer odrastao, bio je poznat po tome što je prilično zgodan i kasnije je postao majčin putujući menadžer.
Nažalost, bio je fizički nasilan alkoholičar i zavisnik od morfijuma. Redovno je krao od Grejs i cirkusa kako bi otplatio svoje kockarske dugove, što je dovelo do toga da se cirkus rastane sa Grejs.
Elmer je na kraju podlegao bolesti i preminuo od ciroze jetre.
Dana 14. marta 1958. godine, Grejs Makdenijels je preminula od prirodnih uzroka u Gibsontonu na Floridi, u 69. godini života.
Nisu pronađeni zvanični medicinski zapisi koji dokumentuju njenu dijagnozu. Iako se dijagnoza Sterdž-Veberovog sindroma favorizuje, Grejs je takođe mogla imati PHACE sindrom (alternitivno brzo progresivna vaskularna malformacija) ili varijantu sindroma prekomernog rasta.
Danas je Grejs prikazana u Riplijevom muzeju „Verovali ili ne“ kao Najružnija žena na svetu.
Međutim, ovo nije prikladan naziv za ženu koja je celog života izdržala sa unakaženim rodnim znakom koji nije mogla da sakrije. Grejs je bila poznata među kolegama i prijateljima po ljubaznom ponašanju i toplom srcu.
Treba je pamtiti po životu koji je živela i pozitivnoj ličnosti koju je otelotvorivala. Grejs Mekdenijels: Otporna žena, majka i cirkuska izvođačica.
Tridesetih godina 20. veka, dok je društvo zatvaralo vrata onima koji su izgledali „drugačije“, Grejs je pronašla posao.
U putujućim predstavama je radila ne zbog slave, već zbog preživljavanja. Zarađivala je stalni prihod u vreme kada većina žena nije mogla, posebno žene poput nje. I svaki dolar koji je zaradila bio je za njeno dete.
Nije tražila sažaljenje. Samo dostojanstvo. Nije tražila pažnju. Samo šansu.
(Stil)