Mara se bori sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, a ono što joj rade ćerke joj slama srce.
Mara iz Hrvatske ima tri ćerke, dok ih je odgajala, trudila se da im baš ništa ne fali, međutim, i kada su postale samostalne, uvek im je bila na raspolaganju za bilo kakvu pomoć
. Neretko je čuvala uničiće, kuvala, raspremala, pa čak i finansijski pomagala u kriznim situacijama.
Ali u momentu kada su naslednice njoj bile potrebne, pokazale su lica za koja nije mogla ni da zamisli da poseduju. Odbacili su je u momentu kada se borila za život.
Dugo ih je opravdala kako imaju mnogo obaveza i malu decu, te ne stižu da ih posećuju. Verovala je da kada unuci malo odrastu, da će joj malo više posvetiti pažnju i naći vremena da je češće posvete. Umesto toga, desilo se nešto sasvim suprotno.
„Samohrana sam majka tri ćerki. Odgajala sam ih, lečila, školovala, brinula o njima, strepela nad njima. Zbog njihovog školovanja čak sam prodala nasledstvo.
Kada je došlo vreme za udaju, bila sam spremna i pomogla sam svakoj od njih oko svadbe. Kada su se kućile, opet sam uskočila koliko god sam mogla. Naravno da sam čuvala i unučad dok su bila mala“, rekla je Mara za „Moje vrijeme“.
Ističe kako je samo jedna ćerka povremeno posećivala i to kada joj je bilo „usput“.
„Sve što sam imala išlo je njima i za njih. A onda sam se teško razbolela i nisam imala novca za lečenje. Da bih se spasila, pozajmila sam nešto novca i podigla kredit.
Živela sam na kori hleba. U to vreme samo me je nekoliko puta posetila jedna od ćerki, i to usput. Druge dve nisu ni znale u kojoj bolnici ležim. To me slomilo“, otkriva nam.
Da stvar bude još bolnije, njene naslednice su se u to vreme zbližile sa ocem i drugom ženom, te joj se čini da više cene njenu porodicu, nego sosptvenu majku.
„I ne samo da su se okrenule njemu, već su sada bolje sa porodicom njegove druge žene nego sa mnom, bolesnom. Ja sam, pak, prepuštena sama sebi. Kada ih nazovem i požalim se, kažu da ne znaju kako bi mi pomogle“, poverila nam se.
Unuke ne krivi ni za šta, objašnjavajući da je svesna toga šta mlade godine nose, ali za ćerke nema reči.
„Ne treba meni finansijska pomoć, rešiću to sama, ali mi trebaju podrška, lepa reč i razumevanje – to mi stvarno treba“, ističe Mara.
Na kraju je smogla snage da im prizna kako je njihovi postupci mnogo povređuju, a zauzvrat je dobila odgovor koji joj je zabio samo još jedan nož u srce.
„Što je najgore od svega, rekla sam im da mi sve to teško pada i da im zameram što ne mare za mene, ali na to su mi rekle da meni treba psihijatar. To me je dodatno slomilo“, zaključila je Mara.
(Stil)