Ukoliko uspete da uradite ovaj test, onda imate kako tvrdi stručnjak, bolja pluća od 95 odsto populacije.
Ako možete zadržati dah 60 sekundi, to znači da imate bolja pluća od 95 posto populacije, tvrdi se u video testu koji je vrlo brzo postao viralan.
Takvih testova ima mnogo na društvenim mrežama, a u jednom se kaže da je i zadržavanje daha od „samo“ 40 sekundi takođe dobar rezultat, koji postiže većina vojnika.
„Stručnjak za disanje“ Gideon Horner, koji ima više od 50 hiljade pratilaca na Instagramu, objavio je test i rekao da vežbe disanja pomažu i kod anksioznosti, piše „Dejli Mejl“, a prenosi „Večernji“.
U svojoj objavi, Horner zadržava dah jedan minut dok merač vremena odbrojava 60 sekundi, od tačke A do tačke B.
„Ako možete zadržati dah od A do B, imate bolji kapacitet pluća i bolju toleranciju na CO2 od 95 posto populacije,“ rekao je.
Nije objašnjeno odakle Horneru te brojke, ali mnogi koji su probali izazov rekli su da ih je to zamalo poslalo „u prerani grob“ ili da su „videli svoju baku“ dok su pokušavali.
Međutim, neki su se pohvalili da su u grupi od 5 posto ljudi koji mogu izdržati bez daha čitav minut.
„Uspeo sam bez problema. Mogao sam i duže. Imam 78 godina,“ napisao je jedan komentator.
„Imam 51 godinu i zamalo sam uspeo! Nedostajalo mi je 5 sekundi!“ dodao je drugi.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ipak, treba reći da kapacitet pluća u velikoj meri varira od osobe do osobe i lekari ga ne smatraju dobrim pokazateljem ukupnog zdravlja pluća.
Istraživanja su pokazala da prosečna osoba može zadržati dah između 30 i 90 sekundi, mada to varira.
Faktori koji utiču na to su starost, status pušača, opšte stanje kondicije i, najvažnije, tolerancija na nelagodnost.
Ovo poslednje znači da lekari obično ne smatraju sposobnost osobe da zadrži dah dobrim pokazateljem zdravlja respiratornog sistema, ali svakako pokazuje unikatnost u pogledu toga da ne može svako to da uradi, a vi možete.
Nepouzdan test
Iako se tokom Prvog svetskog rata test zadržavanja daha koristio kao mera fizičke spremnosti vojnika, stručnjaci su shvatili da to nije dobar pokazatelj fizičkog zdravlja.
To je delimično zbog toga što ljudi mogu uvežbati zadržavanje daha i duže podnositi nelagodnost, pa rezultati neće biti pouzdani.
Zato danas lekari za procenu zdravlja pluća obično koriste nešto što se zove spirometrijski test. Tokom ovog pregleda, pacijentu se stavlja kopča na nos i cev ispred usta.
Zatim, dišući samo na usta, mašina beleži količinu vazduha koju osoba može udahnuti i izdahnuti. Ovo se koristi da bi se videlo da li osoba dobija dovoljno kiseonika sa svakim udahom.
Vojnici i ronioci mogu trenirati da zadrže dah neko duže vreme, a svetski rekord u zadržavanju daha iznosi skoro 25 minuta. Takođe je važno napomenuti da zadržavanje daha nije potpuno bezopasno.
Ljudi mogu izgubiti svest, zadobiti povrede, dobiti napad ili čak oštetiti mozak. Kada neko zadržava dah, ne samo da se zaustavlja dotok neophodnog kiseonika, već se i sprečava izbacivanje ugljen-dioksida.
CO2 počinje da se nakuplja u krvno-moždanoj barijeri, mreži krvnih sudova i tkiva koja služi kao zaštitni sloj koji oblaže unutrašnjost mozga.
To može izazvati pad osetljive pH ravnoteže krvi, što podstiče mozak da pošalje signal plućima da hitno udahnu.
(Stil)