Neki stari trgovac vodom je svako jutro odlazio na izvor gde bi napunio svoja dva glinena vrča i odnosio ih na ramenima kupcima u grad. Jedan od tih vrčeva beše napukao i zato je gubio prilično vode do odredišta, a drugi beše potpuno nov i donosio je više zarade.
Celi, noviji vrč je bio ponosan na svoj rad jer je u njemu nosač donosio mnogo više vode nego u oštećenom, a oštećeni vrč se zbog toga stideo. Osetivši se manje vrednim, napukli vrč jedno jutro progovori vlasniku:
„Sramim se jer ti ne mogu služiti onako kako to želim. Svestan sam svojih ograničenja i da zbog mene ne dobijaš očekivanu zaradu, jer sam napola prazan kad u grad stignemo. Molim te, oprosti mi moju slabost!“ Idućeg jutra, na putu od izvora prema gradu, vlasnik upita napuknuti vrč:
„Pogledaj kraj puta, šta vidiš?“
„Predivan je, pun cveća“, odgovori vrč.
„Predivan je zahvaljujući tebi. Jesi li primetio da cveće duž puta kojim idemo cveta samo na tvojoj strani, ali ne i na strani celog vrča? To je zato što sam znao za tvoj nedostatak te sam kupio seme i posejao ga na tvojoj strani puta, a ti si ga, i ne znajući, svaki dan zalivao.
Već dve godine berem to čudesno cveće koje mojoj porodici i meni donosi toliko radosti. Kada ti ne bi bio takav kakav jesi, to nas cveće ne bi radovalo iz dana u dan. Zato ne zaboravi da smo svi pomalo slomljeni, ali Bog zna kako načiniti čudo iz naše slabosti“.
(Izvor: Mediji)