„Moramo početi da razmišljamo o tome koje bi druge korisne saputnike trebalo da pošaljemo sa ovim astronautima“
Higijena u svemiru je veoma važna, ali najnovije istraživanje pokazalo je da čak i u tome može doći do preterivanja u svemiru.
Dugotrajno putovanje u svemir nosi značajne zdravstvene rizike, uključujući atrofiju mišića, gubitak gustine kostiju i promene u radu organa.
Astronauti takođe prijavljuju imunološku disfunkciju, osipe na koži i upale. Nova studija sugeriše da izuzetno sterilno okruženje svemirskih letelica i Međunarodne svemirske stanice (ISS) može doprineti tim problemima.
Naučnici predlažu da bi unošenje većeg broja mikroba moglo zapravo poboljšati zdravlje astronauta.
Stotine briseva iz modula
Studija koju su vodili Rodolfo A. Salido i Haoqi Nina Zhao sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu (UCSD) uključila je više američkih univerziteta, kao i Blue Marble Space Institute of Science (BMSIS), NASA-inu JPL grupu za biotehnologiju i planetarnu zaštitu i NASA-in Džonsonov astronomski centar.
Astronauti na ISS-u prikupili su 803 površinska brisa, 100 puta više nego u prethodnim istraživanjima, kako bi identifikovali mikrobne vrste i hemijske spojeve u unutrašnjosti ISS-a.
Tim je mapirao raspored mikroba, otkrivši da ISS ima značajno manju mikrobnu raznovrsnost u poređenju sa okruženjima koje su ljudi izgradili na Zemlji.
Mikrobni nalazi i prisustvo hemikalija
Naučnici su otkrili da površine ISS-a sadrže visoke koncentracije dezinfekcionih hemikalija i da astronauti uglavnom unose mikrobe putem ćelija kože koje se ljušte.
Mikrobne zajednice su varirale u zavisnosti od modula – u prostorima za obedovanje dominirali su mikrobi povezani s hranom, dok su u svemirskom toaletu pronađene bakterije povezane s otpadom i metaboličkim nusproduktima.
„Primetili smo da je obilje dezinfekcionih sredstava na površinama Međunarodne svemirske stanice u visokoj korelaciji s raznovrsnošću mikrobioma na različitim lokacijama stanice“, rekla je Zhao u saopštenju povodom studije objavljene u časopisu Cell.
Neophodni saputnici
Buduća veštački stvorena okruženja, uključujući svemirske stanice, mogla bi imati koristi od namernog podsticanja raznovrsnih mikrobnih zajednica koje bi bolje oponašale prirodnu izloženost mikrobima na Zemlji.
„Ako zaista želimo da život napreduje izvan Zemlje, ne možemo samo uzeti malu granu stabla života, lansirati je u svemir i nadati se da će uspeti.
Moramo početi da razmišljamo o tome koje bismo druge korisne saputnike trebalo da pošaljemo sa ovim astronautima“, ističe Salido.
(Espreso)