Nakon smrti majke glumica je otvorila dušu i ispričala detalje bolnog životnog perioda
Glumica Branka Katić decenijama unazad jedna je od omiljenih iz svoje branše na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Njene uloge i danas se pamte i svi imaju samo reči hvale za nju.
Početkom 2022. godine ostala je bez majke Nade, koja je s velikom pažnjom pratila njenu uspešnu karijeru u Srbiji i svetu, a poslednji put se pojavila na premijeri predstave “Tiho teče Misisipi” Beogradskog dramskog pozorišta.
Iako ne voli da govori o privatnom životu, nakon smrti majke glumica je otvorila dušu i ispričala detalje bolnog životnog perioda.
– Moja mama je prvi put pala u depresiju kada sam ja imala 10 godina, prestala je da jede, da priča, da se kupa, nije htela da ide kod doktora, to je bio potpuni šok jer nismo znali šta se dešava.
Kada smo uspeli da odemo kod doktora, a ni to nije htela jer je mislila da je to sramota, da znači da je ona luda, ako ide kod psihijatra to je još jedna od stvari za koju se nadam da je sada malo bolje.
U to vreme malo ko je išao na psihoterapije, makar iz tog kruga ljudi koje smo znali – rekla je glumica svojevremeno na organizovanom događaju „Na kafi sa psihologom“.
– Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali šta se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama.
Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno uzimati terapiju, zauvek.
Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku s nama i oseti bilo kakva lepa osećanja.
Plašila sam se hoće li ikada uspeti da se vrati i opet bude ona moja mama koju volim i znam. U fazi depresije potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti.
Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi – govorila je glumica.
Kako je dalje objasnila, u tom periodu njena majka je prolazila kroz rane faze. Nekada je bila pitoma, a nekada neobuzdana i ponovo sve ispočetka.
– U plus fazama je umela da bude jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju niko ne može da obuzda.
Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju ćerke u Beogradu – nastavila je ona priču, pa dodala:
– Moja sestra Maja je požrtvovano uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uvek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško da prihvati tako veliku promenu.
Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno…
Glumica je rekla i kako je od prvog trena bila svesna sa čime se suočava i nije majku krivila zbog nepromišljenog ponašanja.
Tokom godina istraživala je više o bipolarnom poremećaju, a što se više upućivala, bivalo joj je teže:
– Znala sam da osetim tu njenu tugu, da razumem da svet može da izgleda i nesavršeno i ružno. Trudila sam se da je nikada ne krivim.
Kada sam malo kasnije naučila da je bipolarna depresija pre svega hemijski poremećaj, bilo mi je još više žao što prolazi kroz sve to – istakla je Branka.
Šta je bipolarni poremećaj?
Bipolarni poremaćaj se karakteriše promenama raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije. One se ponekad brzo smjenjuju, a ponekad pojedina faza traje danima.
Izvestan broj osoba s ovim poremećajem oseća samo depresiju, sa tek povremenom tzv. maničnom fazom.
Niko nije sasvim siguran šta to prouzrokuje bipolarni poremećaj ili maničnu depresiju. Ima snažnih pokazatelja da, zato što se bipolarni poremećaj javlja i provlači kroz generacije porodica, ima genetsku osnovu.
Mozak ljudi sa bipolarnim poremećajem je izgleda osetljiviji na emocionalni ili fizički stres i ima smetnje u prenošenju nervnih impulsa koji normalno vraćaju mir i spokoj.
Kroz osetljivu igru neuro-hemijskih supstanci u mozgu, mi regulišemo svoje raspoloženje,spavanje i apetit.
Nedostatak sna, raskidanje važnih veza i odnosa, promene u ustaljenom načinu života (čak i pozitivne, kao na primer polazak na fakultet) ili preterana stimulacija, mogu da prouzrokuju hemijski disbalans koji onda inicira maničnu epizodu.
(Espreso/Kurir)