Prekrivanje ogledala i TV ekrana kad neko umre u kući je narodno verovanje koje nema utemeljenje u pravoslavlju
Otac Predrag Popović ističe da je prekrivanje ogledala u suprotnosti sa suštinom hrišćanstva – verovanjem u vaskrsenje
Srpski pravoslavni običaji i verovanja vezani za sahranu duboko su ukorenjeni u tradiciji i religiji, reflektujući poštovanje prema preminulim i veru u život posle smrti.
Ovi običaji nisu samo ritualnog karaktera, već su i način da ožalošćeni izraze tugu, poštovanje i ljubav prema voljenima koji su ih napustili.
Jedan od običaja koji se praktikuje u većini pravoslavnih porodica u Srbiji je prekrivanje ogledala peškirom kad član porodice umre, o čemu je govorio i otac Predrag Popović.
Pokrivanje ogledala, a neretko i TV ekrana kad neko u porodici umre nema utemeljenje u pravoslavlju. Po narodnom verovanju, u kući u kojoj se nalazi pokojnik ogledala se prekrivaju kako se duša umrlog ne bi prikazala živima.
Takođe, verovanje dalje kaže da duša luta oko kuće u kojoj se rastala od tela, te da bi mogla da uplaši članove porodice u žalosti ako se prikaže u ogledalu.
Koliko je ovaj običaj pogrešan objasnio je otac Predrag Popović.
„Kad bi čovek vaskrsao, rekli bi da se povampirio“
„Ubi nas neznanje. Zato se molimo i kažemo: ‘Gospode, spasi nas, molimo ti se za grehe naše i neznanje narodno.’
Zamislite da dođem na opelo i pomolim se Bogu i Bog vaskrsne čoveka nasred opela, čovek oživi tu pred svima. I šta mislite, šta bi radili ovi njegovi?
Pobegli bi, razbežali bi se. A ovi koji su tu, oni bi rekli da se povampirio. I onda bi ga zakovali, ubili bi ga, pa oprali ruke posle u lavoru i vodi koji stoji ispod sanduka“, kaže otac Predrag.
On podseća da se nekada događalo da „pokojnik oživi“:
„To se dešavalo, to su zabeleženi slučajevi da čovek oživi za vreme opela ili u toku noći, dok njegovo telo čuvaju u kući pred sahranu. A to je bila klinička smrt.
Čovek umre, njegovi odmah zovu popa, dođe pop i odmah kreće da čita, nema tu šta da se čeka, samo kovčeg da se spremi i to je kraj priče.
Porodica sahranjuje svog člana, a on oživi. I oni ga ubiju, jer misle da se povampirio. A čovek je bio u kliničkoj smrti“.
Zbog toga je, navodi, kod nas usvojen zakon po kom mora da prođe 24 sata pre sahrane:
„Baš zato, da se vidi da čovek nije u kliničkoj smrti“.
„Naša vera je zasnovana na vaskrsenju“
Otac Predrag slikovito objašnjava srž greške koju pravimo kad prekrivamo ogledalo u trenutku kad ostanemo bez člana porodice.
„Zamislite sad to da se desi, da čovek tako oživi, ili ga vaskrsne Gospod, a pozdravljamo se sa ‘Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse’.
Šta treba da kažemo: Hristos se povampirio, vaistinu se povampirio?! Ili kažemo, ne daj Bože? To su fundamentalne greške u koracima.
Zasnivamo sve na vaskrsenju, a bojimo se vaskrsenja?!“, prokomentarisao je otac Predrag Popović i dodao:
„Da Hristos nije vaskrsao, uzalud bi bila vera naša.“
Otac Predrag Popović nedavno je objasnio zašto ne bi trebalo porodici preminulog izgovarati rečenicu „Primi moje saučešće“.
(Žena)