Kako izgleda odgoj dece koja su usmerena na izvanrednost- šta roditelji tu najčešće rade?
Ne može se poreći: roditelji koji sve prepuštaju slučaju i ne ulažu ni najmanji napor u odgoj i obrazovanje svoje dece verovatno će imati osrednje uspešnu decu (ili čak manje od toga). Kako izgleda odgoj dece koja su usmjerena na izvrsnost i uspešan život, da naprave najviše što mogu iz svog potencijala? Ona moraju imati smer, disciplinu i upornost.
Evo što su pokazala istraživanja: Roditelji uspešne dece neke stvari zaista rade drugačije.
Pobrinu se da mama bude zadovoljna
Zvuči čudno, ali ima nešto u onoj staroj poslovici koja zvuči pomalo smešno, a nije: „Srećna žena, srećan život“. Naučnici sa univerziteta Linkoln analizirali su sve dobijene podatke velikog istraživanja Millennium Cohort koje je prikupilo informacije o 13.000 britanskih parova s detetom koje se rodilo početka 2000-tih.
Nastojali su saznati koliko su parovi srećni s detetom u dobi od otprilike 9 meseci. Potom su sve te iste parove nakon 14 godina ispitivali o tome jesu li zadovoljni u braku i je li uopšte brak opstao, imaju li njihova deca neke poremećaje u ponašanju i koliko su ti roditelji bliski sa svojim tinejdžerima.
Pokazalo se da su odgovori na gornja pitanja usko povezani s majčinim zadovoljstvom u braku, a ne toliko očevim. Majčina bračna sreća pokazala se dvostruko važnijom od očeve za opstanak braka.
Majčino zadovoljstvo svojim životom pokazalo se i dvostruko važnijim u razmatranju mentalnog zdravlja dečaka tinejdžera. Što se tiče devojaka, samo je majčina sreća povezana s njihovim mentalnim zdravljem, očeva nije uopštee.
Oni su deci stalan, dobar primer
Razmislimo kakva budućnost očekuje decu ili tinejdžere koji su sposobni da se nose sa svim mogućim izazovima na koje će naići. Čini se da je upravo to koliko su roditelji uporni dobar indikator koliko će biti uporna njihova deca, otkrilo je veliko istraživanje univerziteta Pensilvania i MIT-a.
Promatrali su 520 dečaka i devojčica u dobi od četiri ili pet godina, da vide koliko će uporno raditi na tome da dovrše određeni zadatak koji su pre toga obavljali i njihovi roditelji. Proučavali su i koliko to što roditelji govore deci utiče na decu, koliko rečenice ‘upornost, marljivost su u životu važne’, utiču na decu.
Deca su bila uporna samo ako su i njihovi roditelji pokazali da su spremni da se jako angažuju da nešto obave i jasno naglašavali dok su to radili koliko je važno biti uporan i ne posustati, čak i kad postane teško.
Zanima ih šta njihova deca uče i rade u školi
Engleski naučnici sproveli su studiju o vezi između roditeljskog angažmana oko škole i detetovih postignuća.
Otkrili su da roditelji svojoj deci najviše pomažu ako im u ranoj dobi čitaju, uče ih slova i brojke, pesmice, brojalice i zagonetke i s njima se vedro druže s knjigama i pokazuju koliko im je važna pismenost, čitanje, učenje.
Kad su deca starija, u školovanju su se pokazala uspešnijima deca čiji roditelji odlaze na školske izlete za školu u prirodi i pokazuju veliki interes oko toga što oni uče i rade u školi te prate jesu li napisali domaći zadatak i pripremili se za testove (to ne znači da moraju s njima učiti, što je kod nas često, u inostranstvu ne).
Vode ih na časove muzike i uče da sviraju neki instrument
Univerziteti američkih država Džordžija i Alabama proučavalo je 2323 roditelja dece od 7 do 17 godina koja trenutno idu na privatne časove muzike ili idu u muzičke škole izvan osnovnog obrazovanja i otkrili što većina roditelja smatra osnovnim prednostima časova klavira ili nekog drugog instrumenta.
85% roditelja otkrilo je da su deca postala strpljivija, otpornija i uglavnom posvećenija tome da zadatke obave do kraja, doista dovrše, čak i kad je težak.
68% smatra da deca koja uče da sviraju neki instrument istovremeno i nauče da zadatke mogu izvršiti na vreme, a ne ih odlagati i da rano nauče koristiti kalendare ili planere svog dana i kako svoje obaveze rešiti na vreme.
83% smatra da su deca postala svesnija sebe, svojih mogućnosti i shvatila da svoj učinak i rezultate mogu i popraviti. 60% roditelja smatra da su deca shvatila da moraju biti svesna toga koliko vremena provode ispred najrazličitijih ekrana i kako to ograničiti.
71% smatra da su deca zbog časova muzike postala bolja u određivanju koje zadatke moraju napraviti pre i kako moraju sami sebe kontrolisati u nepotrebnom gubljenju vremena, da bi im ostalo vremena za aktivnosti u kojima uživaju.
Roditelji ih uče kako da se fokusiraju i izbegavaju različite zamke za odvlačenje pažnje
Nir Ejal, profesor sa univerziteta Stanford, koji je napisao knjigu o tome kako kontrolisati svoju pažnju i sam izabrati svoj život, smatra da s obzirom na stalno digitalno ometanje svetlima ili zvukom najrazličitijih poruka danas, postaje najvažnije decu usmeriti da razvijaju upravo tu sposobnost koncentracije i da ne podležu spoljnom ometanju.
A upravo je to ono što roditelji još uvek svoju decu ne uče. Ključno je da roditelji rano objasne deci zašto je važno ograničiti vreme ispred ekrana i onda im daju autonomiju da sami biraju i određuju svoje granice.
Taj je naučnik izneo primer svoje sopstvene ćerke. Kad je bila sasvim mala, on i njegova žena objasnili su joj da mora ograničiti vreme na tabletu da bi stigla ići na bazen ili se družiti s prijateljima.
Objasnili su joj i zašto autori videa i aplikacija koje je toliko privlače rade to upravo tako da je ‘privežu’ za ekran i da što duže ostane prikovana.
Potom su je pitali neka im ona kaže koliko joj je vremena potrebno na kompjuteru ili tabletu dnevno i umesto da im odbrusi ‘ceo dan’, sama je procenila da su joj dovoljna ‘dva gledanja dnevno’.
Važno je da deca istinski shvate zašto je moraju ograničiti vreme ispred ekrana i da sami sebi postave jasne granice kojih će se držati sami, bez neprestanih svađa sa roditeljima.
„Važno je da su to njhova pravila, koja su sami sebi postavili, da nisu nametnuta i da provođenje sami kontrolišu“, objasnio je Ejal.
(Izvor: Stil/Miss7.24.hr)