Često čujemo da su skandinavske i nordijske zemlje – obećane zemlje, po meri čoveka, u kome je sistem savršeno uređen, a samim tim i vaspitanje i obrazovanje.
No, da li je baš tako u praksi, koliko se zapravo razlikuje školovanje u ovim državama u odnosu na Srbiju i koje su najveće razlike u školskom sistemu? Takva iskustva je uvek najbolje čuti iz prve ruke.
Za portal „Nordia Senter“ Milica M, čija se ćerka pre nekoliko meseci iz srpske prebacila u švedsku školu, progovorila je o svom iskustvu, otkrivši brojne zanimljive detalje. Ovom prilikom mi prenosimo njene utiske.
Kako je protekao sam upis nakon preseljenja u Švedsku?
Naša ćerka se upisala u školu u maju 2023, na kraju godine. Moram da priznam da je postojalo jedno diskretno usmeravanje i ubeđivanje da se dete upiše u školu u koju uglavnom kreću deca useljenika.
Nama se ta škola nije dopadala jer postoji velika segregacija i dosta nasilja, i na kraju sam ja rekla da će dete nastaviti da ide u školu u Beogradu dok se ne oslobodi mesto u jednoj od škola sa naše liste.
U maju su je primili i bilo je dosta teško promeniti školu pred kraj godine, gde deca već planiraju letnje ekskurzije i raduju se zajedničkom letu. Škola koju smo odabrali ima po dva odeljenja u svakom razredu, sa po 25 dece, deca su uglavnom lokalna, ima malu ali simpatičnu zajednicu.
Iz ovog svog iskustva mogu da dam sledeći savet. Na ovom linku su navedene sve osnovne škole u Švedskoj, pa možda nije loše početi odatle.
Prilikom prijavljivanja deteta u školu ili pravljenja liste, obavezno treba obići svaku školu u vreme velikog odmora, prošetati sa detetom, videti šta se dešava u dvorištu i pitati dete gde bi se njemu najviše svidelo.
Dugačke liste čekanja i odbijenice mogu da obeshrabre, ali često se dešava da se neko dete ispiše u sred školske godine, i tu je prilika da se dobije mesto preko reda jer većina ljudi ne voli da menja školu u sred godine.
Ne treba raditi stvari brzopleto i u panici. Preseljenje je jedan kompleksan proces i bolje je da dete sačeka koji mesec duže u Srbiji nego da završi u školi gde će mu biti još teže. To posebno važi za veće gradove, u manjim mestima je taj izbor mnogo jednostavniji.
A kako je dalje proticalo iskustvo sa švedskim školskim sistemom?
Školski sistem u Švedskoj, kao i svaki, ima prednosti i mane. Od kada je krenula u školu, Maša je slušala nastavu na švedskom koji ne razume, i niko nije učinio preterani napor da joj tu dodatno pomogne. Podršku u učenju je dobila tek posle 7 meseci, kada je jezik već savladala.
Roditeljski i sve informacije su takođe bili na švedskom, tako da, to nije bilo lako. To je urađeno iz razloga što smatraju da svi koji nisu spremni da se brzo integrišu imaju na raspolaganju i internacionalne škole.
Česti izleti, domaći jednom nedeljno, cele godine sade biljke
A na koji način se program razlikuje od programa u Srbiji?
Što se programa tiče, mnogo je više usmeren na metodologiju rešavanja problema nego na bubanje. Imaju i časove reciklaže, zaštite životne sredine, jednom nedeljno čiste dvorište, cele godine sade biljke, i škola ima svoju parcelu u botaničkoj bašti i svoje pčele. Stalno idu na neke izlete, često ispeku roštilj u prirodi, i napolju su bar tri sata dnevno.
Na nastavi su bosi i fizičko rade bosi. Jednom nedeljno gledaju i komentarišu vesti za decu. Stalno čitaju knjige i imaju zadatke vezane za sve što čitaju.
Ono što se razlikuje je količina domaćeg, imaju jednom nedeljno domaći, koji je istog obima kao što je kod nas domaći svakog dana. Deca ne pišu pisana slova još uvek, a sada su u drugom razredu.
Ono što je super je sama struktura dvorišta. Svako školsko dvorište je kao naš bolji park, imaju i šumicu sa vevericama i zečevima, i sportske terene, i deo za igru u parku.
Do škole se naravno ide biciklom ili peške. Imaju 4 obroka dnevno, sve su jako zdravi obroci, slatko se jede samo subotom. Sve knjige i materijale dobijaju i uglavnom sve ostaje u školi.
Najveći možda šok je taj što deca u sred zime idu na časove plivanja, i vraćaju se peške u školu, 1 km, a ne suše kosu. I niko se ne razboli. Šveđani definitivno nisu čuli za promaju.
U sred zime voze bicikl u šorcu i papučama, posle bazena. Nezamislivo za nas.
Stav je da se virusi inače lakše prenose po hladnom vazduhu, te da je razlog češćeg razboljevanja tokom jeseni i zime taj, a ne izlazak napolje s mokrom kosom.
Školski program je definitivno mnogo uži nego naš, ali sa druge strane, deca su mnogo slobodnija, više vremena su u prirodi, i nekako, manja je tenzija na sve teme, škola se stvarno voli i uživaju dok su tamo.
Imaju dane kada improvizuju akva park u dvorištu, karaoke, prave kolače od jestivih biljaka, sve aktivnosti su nekako osmišljene tako da deci bude stvarno lepo.
(Žene)