Pravoslavni vernici slave danas Ivanjdan, kao spomen na proroka Jovana Preteču i Krstitelja, koji je najavio Hristov dolazak.
Jovan se naziva Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, kao i Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje. Crkva više insistira na pokajanju radi večnog života, ali narod se radije bavi ovozemaljsklim „životnim pitanjima“ – zdravlja, prijateljstva i, poslednje ali ne i zadnje – ljubavi.
Na dan ovog velikog sveca praktikuju se i različiti običaji. Jedan od njih je i pletenje venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se kite kapije. Venčići se čuvaju do narednog Ivanjdana, a bilje se koristi i u ishrani zbog blagotvornog uticaja. Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time „ovenčala“.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre oko kojih se igralo i pevalo. U Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, ljudi odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.
Ali možda i „najpoštovaniji“ deo običaja upražnjavale su devojke, a možda to i danas čine. Kako to zapisuje Dragomir Antonić u knjizi „Običajnik kod Srba“, na Ivanjdan devojke od poljskih trava ispletu venčiće, propuste ih kroz nedra bujna, pa kroz njih „progleđuju“ seoske momke. Vele da momak mora „poludeti“ za onom koja kroz taj venac bude progledala.
Devojke gataju i da li će se te godine udati i ko im je suđenik. Ponegde na taj dan udavače stave u lonac malo zemlje i poseju nekoliko zrna pšenice, pa na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenične savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.
Postoji i verovanje da se na taj dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.
Crkvene knjige
Jovan Krstitelj je svetitelj rođen je od starijih roditelja – oca, sveštenika Zaharija i majke Jelisavete, Bogorodičine rođake. Kada je Jelisaveta ostala trudna, Zaharije je zanemeo. Kada se rodio Preteča, od njegovog oca Zaharija je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on napisao sinovljevo ime, istog časa je progovorio.
Bogomolje SPC širom regiona posvećene su ovom prazniku
Praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja izuzetno je poštovan među vernicima Srpske pravoslavne crkve. Verni narod se oduvek okupljao oko svog zaštitnika i nije neobičan podatak da je dosta hramova i crkvi posvećeno ovom danu.
Najbolji primer prethodno rečenog, jeste i stara crkva Roždestva svetog Jovana Krstitelja (Ivanjdanska crkva) – preostala pravoslavna bogomolja u selu Gornje Hrasno, jedinom srpskom selu u celoj opštini Neum.
Crkva budući da je minirana jednom u toku proteklog rata, a jednom posle rata, i danas služi za bogosluženja, samo se obredi vrše ispred crkve.
(Srbija Danas)