Nezadovoljni zbog rasizma unutar Metodističke crkve, okrenuli su se pravoslavlju
Pravoslavna misija u Africi postoji nešto više od stotinu godina. Započeli su je grčki emigranti, a nastavili monasi-misionari poput Kozme Grigorijatskog.
Narod Afrike je bio naklonjen pravoslavlju jer ono nije ukaljano vezama sa kolonizatorima. Jedan od svedoka uspešne pravoslavne misije u podsaharskoj Africi jeste i Eparhija katanška, u oblasti Katanga, država Kongo, pod jurisdikcijom Aleksandrijske Patrijaršije.
Tokom ranog dvadesetog veka grupa crnih Afrikanaca metodista, nezadovoljna zbog rasizma unutar Metodističke crkve i ostalih protestantskih grupa, okrenula se pravoslavlju i osnovala Afričku Pravoslavnu Crkvu.
Oni su, na čelu sa svojim vođom, Džordžom Megvajerom, imali ideju stvaranja čisto crnačke crkve. Nastojali su da dobiju priznanje od pojedinih predstavnika Ruske Pravoslavne Crkve koji su napustili Rusiju nakon boljševičke revolucije i emigrirali u Ameriku, međutim, ti pokušaji nisu urodili plodom, piše radio Sveta Gora.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Siročići i pravoslavlje
„Siročići su jedan od glavnih problema moje zemlje“, rekao je Nakianzi za TV Cargrad. „Neprestani rat i epidemija AIDS učinili su svoje. U Ugandi, ako dete ima bar jednog roditelja, ono se može nazvati srećnim. Često se dešava i situacija, da porodice sa mnogo članova, koje ne mogu da nahrane svu decu, „višak” daju u sirotište. Mališan, koji ima jedan obrok dnevno za Ugandu je to sasvim uobičajena stvar”.
Još jedan detalj ugandske realnosti sastoji se u tome da se zbog dece koja su ostala bez roditelja i razvija pravoslavlje u ovoj dalekoj zemlji. Upravo oni koji potiču iz sirotišta čine kičmu pravoslavne zajednice. Ovih dana istinsku Veru Hristovu u ovoj zemlji ispoveda oko dva miliona ljudi, i mnogi od današnjih pravoslavnih parohijana sami su prošli kroz sirotište.
U Ugandi postoje četiri eparhije, 80 parohija, 37 sveštenika i osam đakona. U izgradnji je i prvi u zemlji ženski manastir, a igumanija, koja će biti prva monahinja u Ugandi, ima tek dvadesetak godina. Većina parohija, naravno, nema svoje sveštenike, i njima upravljaju obični, neumorni podvižnici – katehizatori [2], ljudi u kojima gori oganj pravoslavne Vere, piše Srbin.info.
(Izvor: SD)