Starac Tadej je često isticao značaj roditeljskog blagoslova za svako delo u životu, između ostalog i za brak. Upozoravao je na loše posledice koje mogu proizići zbog uvrede roditelja ili neposlušnosti njima.
„Po savet mi je došla jedna devojka, blagočestiva, u svemu na mestu, ali požalila mi se da ne može da se uda. Kaže, već nekoliko puta joj se ponavlja ista stvar. Upozna momka i sve ide dobro do trenutka kada treba da se zaruče i onda se odjednom sve sruši. I to tako traje i godine prolaze, a uzrok ne može da pronađe.“
Starac Tadej je potom upitao da li je nekada na bilo koji način uvredila roditelje, na šta mu je ona odgovorila da se ponekad posvađa sa njima, ali je potom dodala da misli da je to normalno u porodici.
Otac Tadej joj je rekao da roditelje ne smemo da uvredimo čak ni u mislima i da treba dobro da razmisli i priseti se šta je sve bilo u tim svađama.
Devojka je odgovorila da ne može ničeg posebno da se seti i otišla je. Posle nekog vremena, devojka je ponovo došla u manastir i tada je rekla ocu Tadeju:
„Oče, setila sam se. Jednom prilikom, davno, posvađala sam se sa majkom i ona onako u ljutini mi je rekla „dabogda se ćerko nikad ne udala“, ali mi smo posle toga pričale i obe smo na taj događaj zaboravile.“
Starac Tadej joj je na to odgovorio: „Eto vidiš kćeri. Nego, hitaj sada kući, pa izmoli od majke oproštaj i bog će dati i sve će biti dobro.“
Prošlo je još neko vreme, kad jednoga dana eto nje ponovo u manastiru, ali ovoga puta nije bila sama. Došla je u manastir sa svojim mužem.
(Stil)