Svaki imamo svoju predstavu o raju i paklu. Razlika je velika, a opet mala.
Mudre priče mogu vam poslužiti kao prečica do važnih i velikih životni istina. Ova priča bavi se predstavom o raju i paklu, a koju svaki čovek ima. I pokazuje suštinsku razliku između ta dva „prebivališta“.
Jednog dana jedan čovek imao je sreće da vidi Boga. U želji da sazna ono najvažnije, čovek ga je upitao:
„Gospode, voleo bih da vidim raj i pakao.“
Gospod je uzeo čoveka za ruku i odveo ga do dvoja vrata.
Kada je otvorio jedna, ugledali su veliki okrugli sto sa ogromnom činijom u sredini. Posuda je bila ispunjena hranom koja je mirisala tako ukusno da bi svakom voda potekla na usta.
Oko stola su sedeli ljudi – izgledalo je da su iscrpljeni, bolesni ili umiru od gladi. Svaki od njih imao je za ruku pričvršćenu kašiku sa veoma dugačkom drškom.
Lako su mogli da dođu do hrane, ali nisu mogli da prinesu kašiku ustima. NJihova nesreća bila je jednostavno neverovatna i prepala je čoveka.
„Upravo ste videli pakao“, rekao je Gospod.
Potom su prišli drugim vratima. Otvarajući ga, ugledali su isti okrugli ogroman sto, istu veliku činiju punu ukusne hrane.
Čak su i ljudi oko stola imali potpuno iste kašike. Ali svi su izgledali zadovoljno, dobro uhranjeno i srećno.
„Ne razumem“, rekao je čovek.
„Tako je jednostavno“, odgovori Gospod. „Ovi ljudi su naučili da hrane jedni druge. U paklu misle samo na sebe.“
Naravoučenije: Pakao i raj su stvoreni na isti način. Razlika je u nama.
(Magazin Novosti)