U vremenu kada medicina hladno određuje granicu života, otac Ugrin donosi surovu istinu o abortusu, otvarajući pitanje koje svako društvo mora da postavi sebi: koliko daleko smo spremni da idemo u ime prava na izbor?
Živimo u vremenu tišine, u vremenu kada se teške istine povlače u senke, izbegavajući da osvetle savest društva. Među njima, tišina koja obavija pitanje abortusa odzvanja s muklim odjekom, uništavajući živote pre nego što su i započeli. O ovoj temi, o kojoj se retko govori s ozbiljnošću koja joj pripada, progovorio je i jerej dr Ugrin Popović, sveštenik, književnik i posvećeni branitelj svetosti života.
Njegove reči duboko osvetljavaju dilemu pred kojom stoji moderno društvo, zamršenu između hladne profesionalnosti medicine i zakonodavne pravednosti. Ali kroz tu maglu, otac Ugrin nudi pogled koji nije obojen propisima, već ličnim doživljajem, suštinom istine koja se ne može ignorisati:
– Ima hiljadu razloga „za“ i hiljadu razloga „protiv“, i to bez uplitanja Crkve i sveštenih kanona, te zato na ovom mestu pribeći ću jednostavnom i ličnom utisku – naglašava otac Ugrin, a potom detaljno objašnjava:
– Tema je nezgodna i o njoj se ne govori, a tim ćutanjem uništimo stanovništvo jednog Paraćina godišnje kod nas. Ipak, ono što je najnejasnije jeste sama definicija tog ploda. Da li je to živo biće? Je li čovek u pitanju ili tek pokušaj bez realizacije? Naša medicinska zajednica to definiše veoma hladno i profesionalno, kao da se radi o folksvagen vozilu.
Dakle, životnost ploda sa aspekta medicine se definiše pojavom srčane akcije ploda, i ona se javlja između 6. i 7. nedelje, što može da se verifikuje ultrazvučnim pregledom. Realna starost trudnoće se računa od poslednje menstruacije. Žena je tada, zapravo, trudna 4-5 nedelja, a to se definiše kao 6. ili 7. nedelja. Pojavom srčane akcije, medicina kaže: plod je vitalan, odnosno, živ i svaki prekid trudnoće nakon toga se smatra prekidom zdrave trudnoće vitalnog ploda.
Na takav pristup, Zakon je još jasniji i još profesionalniji, jer zakonski je regulisano da se abortus može izvršiti do deset nedelja i jedan dan od početka trudnoće. Ukoliko se to prekrši, čini se krivično delo, izuzev ukoliko ne postoji medicinski opravdan razlog za prekid trudnoće.
On se revidira na komisijama prvog i drugog stepena, koje se održavaju u medicinskim ustanovama, tercijarnim ustanovama, kao što je kod nas Klinika za ginekologiju i akušerstvo, koja pripada Kliničkom centru Vojvodine. Dakle, tu se vrše odluke o prekidu trudnoće. Ukoliko dođe do odobrenja, pacijentkinja se hospitalizuje i izvrši se uklanjanje ploda.
Ali na stranu sada svi zakoni i sva hladna egzaktnost medicinske zajednice, sva ‘multi-kulti’ fama koja nas svojom histerijom dovodi do stanja da neprihvatljivo prihvatimo.
Jedna zemlja, članica EU, iz tradicije rimskog obreda, odlučila je da iskorači, te da neprihvatljivo jednostavno ne prihvati. Reč je o Poljskoj i o zakonu koji je donet 28. januara 2021. godine. Zakon o skoro potpunoj zabrani abortusa u Poljskoj stupio je na snagu. Pobačaj je od tada dozvoljen samo u slučajevima silovanja, incesta ili kada trudnoća ugrožava život majke. Razume se da je ova vest pokrenula lavinu komentara i kod nas i širom sveta…
Međutim, šta je tu zapravo sporno? Neka vaša reakcija bude odgovor.
Prvo se ubrizga kalijum-hlorid u srce fetusa. To zaustavi srce. A onda kreće forceps. Njime se kidaju organi deteta. Ipak, veći fetusi ostanu netaknuti. Oni bivaju u ‘cugu’ izvučeni iz materice. Ipak, njihova glava je veća. Međutim, da bi lobanja splasnula, kako se grlić materice ne bi oštetio, upotrebljava se mašina koja iz lobanje isisa mozak.
Onda lobanja opadne, i fetus se može izvaditi napolje. Nekada ta mašina zakaže, pa se mora ručno napraviti rupa u zadnjem delu vrata, ne bi li se na taj način isisao mozak, a sama lobanja ulegla, da ne bi, kao što napisah, povredila majku – kaže otac Ugrin, prenosi sajt Čudo, a potom u zaključku postavlja pitanje:
– U kakvom to mi tačno društvu živimo, kada se ovaj postupak naziva „pravo na izbor“?
U ovom pitanju sažima se suština koja ne ostavlja prostor za ravnodušnost: može li se pravo na život svesti na hladnu kalkulaciju izbora, ili je to svetinja koja zahteva zaštitu, bez obzira na izazove?
(Religija)