Za Vojina Markovića 2006. godina, bila je kobna. Ovaj dečak iz Varvarina imao je tri godine kada mu je dijagnostifikovana adultna akutna limfoblastna leukemija.
Njegova porodica kaže da je bolest otkrivena sasvim slučajno i da ništa nije ni naslućivalo da će se Vojinovo bezbrižno detinjstvo pretvoriti u užas. Njegova majka Danijela Marković kaže da su to bili najgori dani za njihovu porodicu.
„Nisam mogla da se pomirim sa tim da je moj sin jedinac bolestan. Činili smo sve kako bi izlečili Vojin. Godinu dana smo bili u Beogradu, na lečenju“, priča Danijela.
Međutim ova priča kreće mnogo ranije. Godinu dana, pre otkrića da je njihovo dete bolesno, Mlađan i Danijela sa sinom su krenuli na more u Crnu Goru i odlučili da u povratku sa mora svrate u manastir Ostrog.
Kada su stigli do manastira u dvorištu je bila ogromna gužva, pa su Danijela i Mlađan odlučuju da je bolje da drugi put dođu jer je za Vojina tada dvogodišnju bebu bilo previše vruće.
Nekoliko meseci kasnije, njihov sin Vojin oboljeva i kreće na lečenje u Beograd, a prognoze su, kako priča Vojinova majka, za porodicu bile obeshrabrujuće. Vojinova porodica ističe da su u Beogradu, na Institutu za majku i dete, Vojina lečili najbolji lekari i da su im beskrajno zahvalni. Porodica Marković odlučuje da ode u manastir Ostrog i poslednje nade i molitve upućuju Svetom Vasiliju Ostroškom.
„Moj suprug i ja smo se dogovorili da odemo na Ostrog. Čuli smo razne priče o izlečenju bolesnih i čudotvornosti ovog sveca. Padala je kiša i sećam se da smo imali mnogo problema da stignemo do manastira. Vojin je imao tri godine, a mi nikada pre toga nismo bili u ovom manastiru. U jednom trenutku je Vojin uzeo tatu za ruku i poveo ga do moštiju Svetog Vasilija Ostroškog.
„Ostajem sama, a posle minut – dva vidim Vojina koji i mene hvata za ruku i vodi me kroz masu. Iznenađena što moje dete tako reaguje, iako nikada pre toga nismo bili ovde, lepo objašnjavam Vojinu da moramo da sačekamo red.
Tada mi je prišla neka žena i rekla kako Vojina „zove Sveti Vasilije Ostroški“ i tada nas svi propuštaju“ – priča Danijela. Vojinova majka je tada nad kivotom ostroškog sveca dala zakletvu.
“ U delu gde su mošti ostajemo Vojin, moj suprug Mlađan i ja, kao i jedna žena u invalidskim kolicima. Monah nam čita molitvu za zdravlje, a ja se tada zaklinjem da će ovu našu priču kad-tad čuti cela Srbija“, kaže Danijela.
Nedugo po povratku sa Ostroga, tačnije tri meseca kasnije, Vojinove dijagnoze na Institutu za majku i dete su sve bolje. Posle osam meseci intenzivnog lečenja Vojin je potpuno zdrav. Danas, pored Vojina, ova porodica je brojnija za još jednog člana, Vojinovu sestru Dunju. Vojin se profesionalno bavi fudbalom i ide u srednju školu.