Priča o Selimi Zukić iz Sarajeva vraća veru u dobre ljudi koji su spremni na sve kako bi pomogli drugima!
Bosanka Selma Zukić pokazala je na delu da ima ogromno srce, ali i da epmatija među narodom i dalje postoji, iako neretko možemo čuti mišljenje ljudi da danas „svako samo sebe gleda“. Upravo ljubav i saosećanje motivisali su umetnicu, koja radi slike, na bakru da promeni svoj život iz korena.
Pre 9 godina prodala je stan u Sarajevu i preselila se u Lukavac, gde je započela neverovatno humanu priču. Odlučila je da sve što ima uloži u otvaranje dečije javne kuhinje i sada već godinama, uz podršku dobrih ljudi, pomaže onima kojima je to najpotrebnije.
– Rođena sam u Sarajevu i živela tamo tolike godine, međutim sudbina me je dovela ovamo i sada živim u Lukavcu. Dečiju kuhinju smo otvorili unutar udruženja altruista “Ruke prijateljstva – objašnjava Selma.
Priznaje da je samo otvaranje bilo izuzetno teško, a najviše iz razloga što je ovo prva i jedina dečija kuhinja u u Evropi.
– Nemamo nikakve pomoći, ni opštinske, gradske ili državne, opstajemo sami sa sobom. Imamo donatore, tražimo ih i molimo ih za pomoć, ali na kraju uspeh je tu. Pitaju nas kako izdržavamo u ovoj krizi, ali nama je kriza već 5 godina. Ovde ima preko 300 korisnika, 100 korisnika je na čekanju.
Selma objašnjava da obroke prave svaki dan i da se trude da uz svako jelo bude i mesa. Ističe da joj donacije građana puno znače, ali da joj je lakše otkako je prešla u svoju kuću.
– Građani Lukavca imaju sluha, kako pojedinci tako i firme. U početku smo bili stanari, ali sam ja odlučila da prodam svoj stan u Sarajevu i da napravim kuću ovde i da ovaj prostor dam za kuhinju – kaže ova humana žena.
Broj korisnika svakodnevno raste, a gospođa Zukić naglašava da vrlo često oseća strah zbog pomisli da ne može svakom da pomogne kome je preko potrebno.
– Broj dece se konstatno povećava, mnogo ih je na čekanju. Pored dece ima i starih, ali ne možemo ih sve ubaciti. Skoro mi je ovde jedan čovek pao, verujte pao mi je od gladi – priča kroz uzdah.
– Vredi, verujte vredi. Ja nekad kod kuće sednem tako i razmišljam da li sam pogrešila, ipak je mnogo ljudi koji očekuju dosta toga od mene. To me uhvati neka kriza kad znam da nemam novca, a treba se svašta platiti. E tada me uhvati, pa sebi kažem da je ovo veliki zalogaj. Ali onda kažem, ma ja ovo volim, kako sam do sad tako ću i od sad i tako uspjem – zaključila je Selma.
Selmina velika želja je da u budućnosti dobije priliku da proširi posao i kupi veći prostor za dečiju kuhinju, kako bi što manje mališana bilo na listi čekanja.
(Izvor: Stil)