Tragedija koja se dogodila u školi na Vračaru zavila nas je u crno i naterala da se zapitamo kuda ide ovaj svet. Upiremo prst jedni u druge tražeći krivca, a ne shvatajući da smo svi kao društvo zakazali i da smo odgovorni za sunovrat.
Dečak koji je počinio masakr izjavio je da je psihopata, a mnogi ga nazaivaju monstumom uspostavljajući mu razne dijagnoze. Ali, šta je zapravo suština problema i da li postoji druga strana medalje?
Njegove komšije ističu da je u kraju važio za veoma vaspitanog dečaka koji je uvek bio spreman da pomogne. Takođe, govori nekoliko jezika, ide u školu glume, muzičku školu, trenira više sportova, postiže najbolje rezultate na takmičenjima i odličan je đak.
Oni koji poznaju njegovu porodicu kažu da su dečaka vaspitavali najbolje što mogu, a osim toga, intelektualci su. Informacija da su njegovi roditelji veoma uspešni lekari i da su orazovani, dočekana je na nož. Zbog čega? Zbog toga što, vlada uvreženo mišljenje da su deca obrazovanih roditelja uzorna i uspešna, a od njih se mnogo i očekuje. Takođe, mnogi veruju da roditelji jureći karijere zapostavljaju decu i da im se ne posvećuju dovoljno.
Stručnjaci veruju da upravo uspešni roditelji imaju prevelika očekivanja od dece, što može biti kontraproduktivno.
Psiholog Milica Savić pre nekoliko godina govorila je na temu ambicija, a možda se upravo u tome krije srž problema.
– Nezdrava ambicija uspeh pretvara u opsesiju. Čovek ne bira sredstvo za postizanje cilja, koristi i zlostavlja druge, čime ih povređuje. Zacrtane ciljeve prate nerealna očekivanja, pa osoba postaje nezadovoljna. Pošto je postigla ono što je zacrtala, ona ne može da uživa u svom uspehu i dostignuću!
– Ambiciozni roditelj deci naglasi značajan uspeh. Pokazuje da se dolazi do sopstvenim zalaganjem i trudom. Nastavlja aktivnosti koje deca sama započnu i dozvoljava izbor. Ne forsira uspeh po svaku cenu. Međutim, u današnje vreme često čujemo roditelje da „taksiraju” decu sa jedne aktivnosti na drugoj. Dobro je da deca ispituju različite aktivnosti, ali ih pustite da sami biraju i prihvataju odgovornost za svoje izbore. To ne znači drugu krajnost: da se dete tera da narednih godina dana ide na tu aktivnost. Ponudite da do kraja meseca izdrži, pa ćete ponovo pričati da li da nastavite. Pratite detetova interesovanja.
Šta se dešava kada detetova uspešnost postaje uslov da bude voljeno?
– Želela bih da još jednom istaknem da dilema između sreće i uspeha ne bi trebalo postoji! Kada roditelj povezuje detetu uspešnost sa pravom da bude voljeno čini štetu detetu. Kao i roditelj koji projektuje svoje neostvarene ambicije na decu. Kod preterano ambicioznih roditelja uspeh je uslov koji dete treba da ispuni da bi bilo voljeno ili poštovano. Osnovno dečje pravo je da bude dete. Razvoj podrazumeva postepeno sazrevanje deteta. U toku tog sazrevanja dete se interesuje za različite sadržaje. Zadatak roditelja je da upozna i prati sklonosti svoje dece, da podstiče radoznalost i samostalnost – rekla je doktorka za dnevnik.rs.
Dečak koji je počinio zločin istakao je da je bio izopšten, te da se osećao odbačenim, a to takođe može dati odgovor na mnoga pitanja.
Osim što je sve nas zavio u crno, uništio je i svoj život, a umesto da osuđujemo jedni druge treba dobro da se zamislimo i nađemo način na koji svi treba da se uključimo i preveniramo ovakve pojave. Jer, svi mi činimo jedan sistem koji je po svemu sudeći zakazao.
(Stil)