Patrijarh Pavle bio je jedan od najvoljenijih ličnosti. O njegovom životu ispričane su legende, a čini se da se i danas ne zna dovoljno.
Živeo je skromno, nije voleo povlastice ni skupe poklone. Nije želeo da ga voze, već je skoro uvek koristio gradski prevoz. Takav je ostao do kraja, skroman, iskren i posvećen veri.
Medicinska sestra Mara Tešić bila je u poslednjim trenucima uz patrijarha, a 12 godina nakon njegove smrti otkrila je ša je poslednje rekao i kako je izgledao pre smti.
Trebalo je da ga odvedem u crkvu
Za svoj dugogodišnji rad je dobila i orden, a kako kaže najveće nagrade poznanstva sa patrijarhom Pavlom, kao i patrijarhom Irinejom i Germanom.
– Za vreme boravka njegove svetosti, na VMA je podignuta mala crkvica u kojoj je boravio kada god je mogao. Jednog dana, u toku praznika, moj zadatak trebalo je da bude da ga odvedem u crkvu. Ipak, našla sam se pred teskobom koju je, bez reči, uspeo da reši samo on – rekla je Mara za Objektiv 2021.
Uvek je pomagao
Kako ističe, patrijarh Pavle je osećao druge oko sebe, tačno je znao kako da drugima olakša muke.
– Trebalo je da ga presvučem, stavim u kolica i spustim dole u crkvicu. Međutim, meni je bilo toliko žao da ga u takvom stanju pomeram jer je zaista bio nemoćan i bolestan. Bila sam u žestokoj dilemi kako da odlučim da ga ne odvedem u crkvu kada je to čovek koji je ceo život posvetio veri i molitvi. U toj svojoj dilemi prišla sam krevetu i nisam ni izgovorila celu rečenicu, a on, uvek je znao sa kojim mislima dolazim kod njega – ističe ova medicinska sestra.
Poslednje reči
Pre nego je umro, Mara je prišla patrijarhu i počela da priča. Prišla mu je i postavila pitanje, a onda je on izgovorio poslednje reči.
– Vaša svetosti, pomozite mi u nameri da rešim svoju dilemu. A on je rekao samo: „Nemojte me, Maro, umoran sam“. To je bilo poslednje, usledio je kraj – navodi medicinska sestra poslednje reči 44. poglavara Srpske pravoslavne crkve.
Odlazak
Patrijarh Pavle sklopio je oči 15. novembra 2009. godine. Imao je 95. godina. Pred smrt nije izabrao kriptu u Sabornoj crkvi za svoj večni dom, ni mermernu grobnicu u hramu sv. Save na Vračaru, već malo crkveno groblje u Rakovici.
(Kurir)