Šeli Veton iz Severne Kalifornije, spisateljica i blogerka, često deli svoje misli o životu kao samohrana majka i o lekcijama iz prošlih brakova, gde piše o odnosima, izazovima roditeljstva i trenucima utehe
U jednom od tekstova otkrila je razloge zbog kojih se udala za muškarca kojeg nije volela.
„Nakon razvoda, sedela sam sama na kauču, gledajući u plafon satima. Kuća je bila tiha, a misli su se vraćale na uspomene iz braka – dvanaest godina odmora, proslava, šaputanja i odgajanja našeg sina.“
„Svi ti prizori prolazili su kroz moj um, i na trenutak sam želela da se zadržim u tim sećanjima, da obnovim osećaj celine kada smo svi bili zajedno.“
Sećanja na suprugov osmeh i zajedničke trenutke pružali su joj osećaj sigurnosti.
„Kada je taj osećaj nestao, ostala su mi samo sećanja na njega. Plašila sam se da nikada više neću imati tu stabilnost. Morala sam da pronađem način da ponovo stvorim osećaj potpune porodice za sebe i sina.“
Odlučila je da se ponovo uda, nadajući se da će njen sin imati oba roditelja uz sebe.
„Moj budući muž voleo je mog sina i delovao je kao osoba koja nikada ne bi naudila ni meni ni njemu. Kada su se javljale sumnje, uveravala sam sebe da činim pravu stvar – stvaram stabilno okruženje.“
Sada, sa odmakom, Šeli shvata zašto se mnoge žene žure u nove odnose posle razvoda.
„Razvela sam se godinu dana kasnije i opet sam ostala sama, sa osećajem poraza. Shvatila sam da parče papira ne može zameniti ljubav i ispunjenost.
Želim da zagrlim onu staru sebe i kažem joj da nije morala da žuri.“
Iako je brak bez ljubavi doveo do bola i osećaja srama zbog neuspeha, Šeli priznaje da ju je iskustvo naučilo važnu lekciju: „Ljubav se ne može iznuditi, a ponekad je bolje biti sam nego u vezi koja nema pravu dubinu.“
(Alo)