Žene uživaju u kupovini po second hand prodavnicama, ali evo do čega to može da dovede…
„Delim stan s koleginicom i uvek sam se trudila da budem maksimalno pristojna“, priča Lana koja jedva sad može da uđe u svoju sobu. Na krevet više ne može ni da sedne, a kamoli da legne, pa je drugarica pušta da spava na rezervnom ležaju kod nje.
Lana je počela da odlazi u „sekond hand“ radnje iz čiste radoznalosti, a onda joj je to postala neka vrsta hobija.
„Prvo maštam šta bih volela da pronađem, jer naravno, uvek mi treba nešto. A onda uživam u prebiranju i pronalaženju tog nečeg `posebnog` što niko pre mene nije primetio“, opisuje Lana.
Dolazi trenutak kadproverava da li joj odgovara veličina, da li se to zaista uklapa u njene želje, a tada „padaju“ i linije odbrane koje je prvobitno formirala. Postala je „sakupljač“ nepotrebne garderobe.
„Prvo sam kupovala stvari samo za sebe“, kaže ona. „Ako je nešto zaista malo ili preveliko, razmišljala sam da li bi odgovarale nekoj od mojih rođaka.“ A onda je počela i da kupuje stvari radi preprodaje.
„Često sam imala sreće, žene su bile oduševljene onim što pronađem“, priča Lana. Uspevala je da proda dosta tih „krpica“ preko oglasa i društvenih mreža.
„Međutim, mnogo sam više kupovala nego prodavala. Shvatila sam da imam ozbiljan problem tek kad više nisam uopšte mogla da koristim svoju sobu normalno“, objasnila je.
Veoma joj je neprijatno što je dovela cimerku u takvu situaciju. „Kad sam morala i da prespavam kod cimerke u sobi, to mi je bilo najstrašnije. Pozvala sam sestru u pomoć i ona je nemilosrdno raščistila veliki deo tog krša. Mnogo odeće je poklonjeno ili ostavljeno pored kontejnera.“
Lana kaže da je i dalje mami kupovina u „sekond hand“ prodavnicama. Ipak, sada će dobro razmisliti kako da od toga napravi bolji biznis. Do tada, kupovaće ono što joj zaista odgovara i po veličini i po stilu, a velike nabavke moraju da postanu prošlost.
(Espreso/Mondo)