Sveti Zosim i Jakov, čije mošti počivaju u manastiru Tumane, poznati su kao veliki čudotvorci. Naime, učinili su da mnogi ljudi ozdrave i pronađu mir, iako je nekada to izgledalo gotovo nemoguće.
Za njegov dan u pravoslavnom kalendaru uzima se 21. avgust, kao datum kada je 1992. godine usvojena odluka Sabora SPC da se među srpske svece unesu imena devetorice Sinaita, među kojima i Zosim Tumanski. Naziva se ujedno i Zosimom Sinaitom, jer pripada grupi monaha isihasta koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju.
Istog datuma, 21. avgusta, slavi se i novi svetac – prepodobni otac Jakov. Mada je sahranjen 1946. godine na monaškom groblju u Tumanu, svetost njegovih moštiju nedavno je otkrivena, a narod im se jednako moli za pomoć i isceljenje.
Danas narod sa mnogih strana pritiče u manastir Tumane, moleći od svetitelja leka svojim bolestima i izbavljenje od nevolja. U redovima za molitvu ima svakojakih koji, primivši utehu i blagoslov svetitelja i iz Tumana, odlaze kao novi ljudi.
U manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije, nečistih sila, bezdetnosti… Svetitelj se do danas, javlja onima koji ga usrdno mole, darujući mir, blagoslov i utehu.
Za način na koji je stradao Zosim Sinait vezuju se mnogobrojne legende.
Veruje se da je Miloš Obilić, koga Srbi pamte i slave kao kosovskog junaka koji je u čuvenom boju iz 1389. godine proburazio turskog sultana Murata, nehotice ubio monaha Zosima – u lovu.
Navodno, kupajući se u svojoj banji, Miloš je začuo šuštanje iz obližnje šume, pa je iz luka ispalio strelu u tom pravcu. Krenuvši u potragu za životinjom koju se nadao da je pogodio, mnogo se ražalostio kada je ugledao Pustinjaka koji se podvizavao u pećini Kamenici, na 15 minuta hoda udaljenoj od manastira Tumana.
I ime manastira isto je povezano sa ovom legendom.
Zapisno je kako je kosovski junak poneo ranjenika na mesto današnje manastirske crkve pred kojom je iznemogli svetac kazao: „Tu, mani me“, pa je tako i verski objekat nazvan Tumanom.
Veoma je važno da se pomolite Svetom Zosimu u Jakovu za svoje zdravlje:
Prva molitva prepodobnim ocima, tumanskim čudotvorcima, Zosimu i Jakovu
Prepodobni i bogonosni oci naši Zosime i Jakove, životom svojim na zemlji posvedočili ste Hrista. Odričući se od privremenih blaga, nasledili ste večna. Tajnom bogomislija osveštali ste sebe. Slobodom svojom izabrali ste Carstvo Božije, radi koga pretrpeste sve nedaće života. Stekavši smelost, kao prijatelji Gospodnji i sažitelji svetih u Raju, i nas nedostojne spomenite, da u danu večnoga suda, sa poslednjima obretemo milost Božiju. I u vreme zemnoga bivstvovanja našeg, naučite nas primerom svetim, kako da pravilno ispovedamo istinitoga Boga i živimo kako je ugodno NJemu, slaveći ga u Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Druga molitva prepodobnim ocima, tumanskim čudotvorcima, Zosimu i Jakovu
O čudesni i bogonosni oci naši Zosime i Jakove, molitveno zastupite sve one koji vam pritiču sa ljubavlju, znajući da ste stekli smelost pred Bogom. Ne otpustite bez utehe, nikoga od malih Hristovih slugu, koji vam vape, stradanjima i bolestima mnogim ophrvani. Darujte im po blagodati kojom vas ukrepi Gospod, da utešeni i ohrabreni dođu do poznanja istine i postanu udeonici stada odabranoga. Da utelovljeni u svetim tajnama zajednici Crkve, naslede večna dobra i naslađuju se gledanjem lica Božijeg, slaveći i u vreme zemnoga života, Boga u Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
(Stil)