Britanka Širli Boven (68) i njen suprug Tom (73) podelili su svoje iskustvo života sa ograničenim prihodima. Iako se iz Srbije čini da imaju prilično solidne penzije, to ne znači da ne moraju da štete i odreknu se mnogih stvari.
Kao što je rekla za iPaper, Širli veruje da državna penzija jednostavno nije dovoljna da živi pristojan život.
Odrasla sam u Karlajnu kao najmlađa od troje dece. Otac je radio u Ministarstvu odbrane, a majka mi je bila domaćica. Sama je šila svu odeću, a nas je naučila kako da pletemo i šijemo kako bismo uštedeli novac.
S 14 godina, zaista sam želela da odem na školski izlet u Italiju, ali roditelji su mi rekli da to ne mogu da priušte.
Počela sam da raznosim novine sedam dana u nedelji, zarađujući tadašnih 80 penija nedeljno. Ali sam potrošila sav novac, tako da nisam ni otišla na put.
Udala sam se s 24 godine, i kupili smo naš prvi stan za 16.000 £ (današnja vrednost tog novca je 72.160 €). Proveli smo 38 godina u njemu. Kada su deca otišla, preselili smo se u manji stan u Valaseju 2019. godine.
Nakon venčanja, otplatili smo kredit, ali nije nam bilo lako finansijski. Nisam znala dobro da raspolažem novcem i redovno bih ostajala švorc na kraju meseca.
Međutim, ne bih rekla da smo trošili nepromišljeno; Potrošili smo na decu, kuću i komunalije.
Godine 1977. dobila sam posao u državnoj službi sa početnom godišnjom platom od 2.000 £ (današnja vrednost od 17.000 €). Do 2012. godine zarađila sam oko 24.000 £ godišnje (današnja vrednost od 41.000 €).
U dobi od 57 godina, delimično sam se povukla iz službe i primam jednokratnu isplatu od 10.000 funti iz penzionog fonda. Radila sam tri dana u nedelji kao supervizor u socijalnoj službi, a novac sam potrošila na venčanje moje ćerke.
Nema dovoljno plaćenih doprinosa
Zauvek sam napustila državnu službu 2019. godine. Počela sam da vodim kafić u crkvenoj zajednici. Bio je to težak posao sa dugim radnim vremenom.
Kada je došla pandemija, poslali su me na plaćeno odsustvo, a onda sam se potpuno povukla iz sveta rada.
Stekla sam pravo na državnu penziju sa 66 godina. Prvo, dobla sam obaveštenje da nemam dovoljno plaćenih doprinosa za punu penziju.
Srećom, dobila sam povraćaj poreza u to vreme i iskoristila taj novac da nadoknadim razliku, tako da sam mogla da podnesem zahtev za punu penziju.
Iskreno, mislim da je gotovo nemoguće živeti samo od državne penzije, pogotovo ako neko još uvek plaća stanarinu. Penzije moraju biti prilagođene inflaciji, platama i rastu BDP-a.
Sada volontiram kao finansijska savetnica više od jedne decenije u okviru projekta CAP (Hrišćani protiv siromaštva).
Takođe sam učestvovala u razvoju kursa životnih veština CAP-a, koji i dalje pomaže ljudima sa niskim primanjima da bolje upravljaju svojim novcem.
To je iskustvo koje me je promenilo. Danas provodim mnogo pažljivije, uvek se pitam da li mi nešto treba ili samo to želim.
Tuširam se u teretani kako bih smanjila račun za vodu, kuvamo unapred i koristimo uređaje za uštedu energije kao što su indukcijska ploča, mikrotalasna pećnica i friteza.
Neispunjen san: Da poseti ćerku
Iako pokušavamo da uštedimo, sve je teže da podmirimo troškove. Porez na nekretnine, računi za gas, struju i vodu; Sve je poraslo.
Nekada smo češće jeli i išli u pozorište, ali sada to više ne možemo da priuštimo. Redovno proveravamo račune i troškove kako bismo ostali u okviru budžeta.
Mnogi su danas u sličnoj situaciji; Troškovi rastu, a plate, beneficije i penzije ne prate ovo. Bilo bi dobro za neke političare da pokušaju da žive sa minimalnim prihodima neko vreme da steknu osećaj za realnost većine.
Ja nisam osoba koja trči za novcem. Naučili smo da živimo sa onim što imamo. Ne igram lutriju jer se kao hrišćanka ne kockam. Da imam više novca, rado bih ponovo posetila našu ćerku u Kini.
Mesečni budžet
Primam penziju od 2.000 evra mesečno. Muž takođe ima penziju. Trošimo 540 evra mesečno na hranu, 290 evra na porez na imovinu, 136 evra na gas i struju, 55 evra na vodu.
Televizijska naknada košta 18 evra, dok mi trošimo 83 evra na internet, mobilni telefon i fiksni telefon.
Plaćamo 10 evra mesečno za streaming servis za serije i filmove, a 25 evra za teretanu. Trošimo 230 evra na gorivo.
Plaćamo 83 evra za osiguranje automobila, a isti iznos za njegovo održavanje. Ne trošimo više od 240 evra na izlaske i dostavu hrane, a do 70 evra na hobije.
(Blic)