Od Svete Petke 27. oktobra počinje period krsnih slava, koje obeležava najveći broj Srba. Veliki broj njih pada u vreme Božićnog posta, pa je potrebno i trpezu prilagoditi ovim pravilima.
Kako poslednjih godina sve veći broj pravoslavnih vernika obeležava krsnu slavu, mnogi nisu upoznati sa svim pravilima. Zato donosimo objašnjenje za sve pojmove i pravila kojih bi trebalo da se pridržavaju svi koji iskreno žele da po običajima koje poštuje Srpska pravoslavna crkva obeleže ovu porodičnu svetkovinu.
Krsna slava kao najveća svetinja našeg naroda
Krsna slava je, naime, jedinstven običaj za srpski pravoslavni svet, koji ne poznaje ostatak hrišćanstva. To je tradicija još od vremena pokrštavanja do danas i mada su se mnogi običaji od tada promenili, krsna slava sačuvala se kao najveća svetinja našeg naroda. Slavljena je i u ratu i u miru, radosti i žalosti, siromaštvu i bogatstvu.
Nikad je se Srbi nisu odrekli, a porodično se prenosi sa kolena na koleno, sa oca na sina. Dok žive u istoj kući, pravilo je da je otac, glava kuće, domaćin slave, a kad se sinovi odsele trebalo bi svaki u svom domu da nastave da je obeležavaju. Često se, ipak, okupljaju u roditeljskom domu na taj dan, iako Crkva podseća da je svetac zaštitinik ognjišta i porodice, te ko god ima svoje ognjište i porodicu treba da ima i obeležava slavu.
Domaćice pred slavu kuću čiste i sređuju je i pripremaju, u skladu sa mogućnostima, trpezu. Sveštenik pred slavu osvećuje vodicu u domu domaćina. Kad se vodica osveti, svi ukućani se malo napiju ove osvećene vodice, a od ostatka se mesi slavski kolač. Osvećenjem vodice i kropljenjem doma, blagodat Božija i Sveti Duh ulaze u taj dom i njegove žitelje, i on im daje blagoslov i duhovnu snagu u njihovom sveukupnom životu i radu. Molitva se prinosi za napredak sve čeljadi u kući, i za pokoj duša umrlih srodnika.
Priprema za svećenje vodice
Za osvećenje vodice domaćica pripremi sledeće: jednu posudu (činiju) sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu sa žarom ili briketom, tamjana i spisak ukućana u kući. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istočnom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osvećenja vodice budu svi ukućani sa domaćinom.
Goste možete pozivati na slavu, a možete se pridržavati i pravila „da se na slavu ne zove“ već da svako ko vam tog dana uđe u kuću biće ponuđen i počašćen. Gosti pri ulasku izgovaraju: „Srećna slava, domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju.“
Za slavu je najvažnije spremiti: slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveću, piše crkvenikalendar.
Slavski kolač
Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna, a dodaje se malo bogojavljenske i osvećene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Slavski kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat sa slovima IS HS NI KA, što znači: Isus Hristos pobeđuje. Sam kolač simboliše Hrista koji je hleb života, a vino, kojim se preliva, predstavlja krv koja je tekla iz Hristovih rana. Kolač se iseče na kriške kao hleb, a najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu.
Slavska sveća
Za slavu se kupuje veća sveća, koja se postavlja u čirak (svećnjak) i posebno ukrašava. Sveća se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada izgori na nekoliko santimetara do svećnjaka, sveća se gasi na određeni način: Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću. Potom se sveća i čirak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, i tu stoji do sledeće godine, i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi.
Slavsko žito
Uoči slave, domaćica priprema slavsko žito koljivo ili panaiju. Slavsko žito se kuva u vodi od čistog i otrebljenog pšeničnog zrna. Prosušeno skuvano žito se, zatim, melje i dodaju se šećer, mleveni orasi, vanilin šećer. To se stavlja u neku plitku činiju, lepo oblikuje, i po površini se pospe šećerom u prahu ili mlevenim orasima. Prilikom rezanja slavskog kolača, u žito se, odozgo u centar, stavlja manja svećica koja gori dok traje obred rezanja slavskog kolača. Po završetku obreda žito se preliva crnim vinom, svećica se gasi i vadi iz žita.
Služenje žitom
Kada se završi rezanje kolača i žito prelije vinom, najpre se domaćin posluži žitom, a zatim svi ukućani. Onda se služe svi gosti. I kako koji gost dolazi na slavu, prvo se poslužuje slavskim žitom. Žito obično služi domaćica i to na sledeći način: Domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, okrene se domaćinu i domaćici i čestita slavu i uzima žito. Posle posluženja opet se prekrsti i ponovo sedne. Žitom se prvo služe stariji pa mlađi. Poslužavnik sa žitom stoji pored slavske sveće dok traje slava.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, kao i za pokoj duša svih predaka u tom domu. Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života smrti i vaskrsenja. Jer, kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Žito se priprema za sve slave. Kolač i žito se na dan slave nose u crkvu na osvećenje.
Pojedinci poštuju i pravilo da domaćin zapravo ne seda dok sveća gori iz poštovanja prema svetitelju koga toga dana slavi, i koji je glavni gost u njegovoj kući. On na ovaj način simbolično stoji pred njim kao u crkvi na molitvi. Ukoliko domaćin iz zdravstvenih razloga nije u mogućnosti da stoji celu slavu, onda to umesto njega može da učini neko od mlađih ukućana. Ovaj običaj se zove dvorenje slave.
Iako su za slavu obavezni, a i dovoljni: slavski kolač, slavsko žito, sveća i vino, ipak u svakom domu koji slavi na taj dan se priprema svečana trpeza, naravno, svako prema mogućnostima.
Ono što je važno, budući da je masovnost proslava, a i želja da se domaćin „pokaže“ pred gostima dovela do toga da se zarad bogate trpeze zapravo izgube običaji i suština oboga što slava jeste, vredi podsetiti da kada neka slava padne u vreme posta, u sredu ili petak, kao što je na primer Nikoljdan, trpeza mora biti posna. Spremati mrsnu hranu za slavu u vreme posta je greh, čime se i gosti koji dolaze u kuću pozivaju na greh.
Božićni post počinje 28. novembra i traje do 6. januara. U toku celog ovog posta ne treba jesti meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strože, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“.
Slave po crkvenom kalendaru do kraja januara (crveno slovo)
- 27. oktobar Prepodobna mati Paraskeva (Sveta Petka)
- 8. novembar Sveti velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan
- 14. novembar Sveti Kozma i Damjan – Vračevi
- 16. novembar Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic
- 21. novembar Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih Nebeskih Sila Bestelesnih – Aranđelovdan
- 4. decembar Vavedenje Presvete Bogorodice
- 19. decembar Sveti Nikolaj, Arhiepiskop mirlikijski Čudotvorac – Nikoljdan
- 9. januar Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan
- 14. januar Obrezanje Gospodnje; Sveti Vasilije Veliki (Nova godina)
- 20. januar Sabor svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan
- 27. januar Sveti Sava, prvi Arhiepiskop srpski – Savindan
(Espreso/ 24 sedam)