Šta god da se u subotu dogodilo u Rusiji između privatne vojske „Vagner“ na čelu sa Jevgenijem Prigožinom i Kremlja jasno je da je režim Vladimira Putina pretrpeo veliki udarac. Ipak, analitičari ne misle da će se to odmah odraziti na rat u Ukrajini iako tvrde da je vreme da Putin polako priprema svog naslednika za sledeće predsedničke izbore.
Kada je u subotu rano ujutru stigla informacija da je „Vagner“ ušao u Rostov i Voronjež i zauzeo njihove vojne štabove, a potom krenuo autoputem ka Moskvi mnogi su pomislili da je Rusija na ivici građanskog rata. Ipak, u subotu predveče „Vagner“ je odustao od pohoda na Moskvu i povukao se nakon sporazuma Prigožina sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom.
Posle svega, postavlja se pitanje kakve će posledice najočiglednija kriza u Rusiji ostaviti i po režim u Kremlju i po rat u Ukrajini?
„Režim u Kremlju se suočava sa problemima koji izmiču kontroli“
Vlade Radulović, vojni analitičar, kaže za „Blic“ da se za dešavanja u subotu može u najprostijem smislu reći da je „car go“.
– Iako još uvek postoji dosta nepoznanica oko svega što se dešavalo tokom jučerašnjeg dana, mislim pre svega mimo društvenih mreža i medijskih spekulacija, činjenica je da se režim u Kremlju suočava sa problemima koji izmiču kontroli. Njihova ideja da za par dana reše situaciju u Ukrajini pretvorila se u besomučni iscrpljujući rat u kome se jedna od njihovih „uzdanica“ bar na trenutak direktno okrenula protiv njih – analizira Radulović.
Naš sagovornik navodi niz dokaza o slabosti ruske vojske u prethodnom periodu.
– Posle upada diverzantskih grupa u Belgorodsku, Kursku i Brjansku oblast, napada dronovima na Moskvu i brojnim sabotažama od strane proukrajinskih boraca ili ukrajinskih snaga, juče smo imali priliku da vidimo kako „osvajač Bahmuta“ nesmetano juriša na Moskvu. Paradoksalno, ali neko će reći da je Vagneru trebalo 10 meseci da zauzme Bahmut, a svega 10 minuta Rostov na Donu – ocenjuje Radulović.
„Potpuni haos sa privatnim i službenim avionima iznad Moskve“
Ipak, kako kaže, ne bi ni preuveličavao situaciju u vezi sa potencijalnim građanskim ratom ni Putinovu poziciju.
– Scenario građanskog rata je po mom mišljenju i dalje malo verovatan. Međutim, da su uzdrmani temelji Putinovog režima, jesu i bez obzira priznao to neko ili ne, on više nije onaj isti Putin koji sve konce ima u svojim rukama. A potpuni haos sa privatnim i službenim avionima na nebu iznad Moskve, dok se Prigožin približavao prestonici, najbolje potvrđuje tu tezu – navodi Radulović.
„Za sad ne deluje da će doći do drastičnih promena na ratištu u Ukrajini“
Vojni analitičar dodaje da se posle svega otvaraju mnoge nedoumice.
– Pitanje je sada da li će se jednog dana recimo Kadirovu „u snu javiti otac“ i reći da je trenutak da se reši pitanje na liniji Čečenija-Ingušetija-Dagestan. Dakle, iako ne smatram da će išta kataklizmično dešavati u Rusiji nakon jučerašnjeg dana, činjenica je da su temelji poljuljani i ostaje da se vidi kako će se situacija odraziti na rat u Ukrajini. Možda će određenih posledica biti ali za sada bar ne deluje da će doći do nekih drastičnih promena – zaključuje Radulović.
„Problem bio finansijske prirode“
S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ističe za „Blic“ da je Rusija suviše dobro uređena država da bi se pobuna privatne vojske pretvorila u građanski rat.
– Ipak, situacija je bila ozbiljna jer je Rusija mogla da ostane bez dela resursa i borbenih snaga. Kremlj je našao načina da u jednom danu reši situaciju. Problem je pre svega bio finansijske prirode. Rešenje je nađeno tako što je Vagner integrisan u vojni sistem Rusije i i nije više privatna vojska dok je Prigožin otišao iz zemlje – ocenjuje Anđelković.
Kako kaže, deo izlazne strategije Prigožina bi mogao da bude odlazak u Belorusiju.
– Prigožin sa Lukašenkom ima dobre odnose, ali moguće je da će izlaz iz cele situacije naći tako što će otiću u neku zemlju Latinske Amerike ili Azije – navodi Anđelković.
Naš sagovornik ne veruje da će se subotnja dešavanja u Rusiji odraziti mnogo na rat u Ukrajini.
.- Pošto je kriza ta brzo završena mislim da neće biti značajnog uticaja na front u Ukrajini. Ipak, postojala je opasnost da se 10.000 vojnika povuče sa bojišta što bu bio veliki gubitak za Rusiju – ističe Anđelković.
„Putin treba da izvuče pouke i polako traži svog naslednika“
Politički analitičar smatra da je kratkotrajna kriza pre konsolidovala nego uzdrmala Putinov režim uz jedno veliko „ali“.
– Našao je brzo rešenje za krizu što je svakako plus za Putina. Međutim, posle svega, mislim da Putin treba da izvuče pouke i da polako traži svog naslednika za sledeće predsedničke izbore. Ruska javnost je bila podeljena u vezi sa subotnjim dešavanjima. Ruski narod ne želi da dođe do promene nacionalne politike koju podržava, ali sve više misli da treba da dođe do promene režima koji je već 24 godina na vlasti – zaključuje Anđelković.
„Rivalitet između Prigožina i Šojgua“
Sociolog Vladimir Vuletić izjavio je „nema sumnje da je dobro što je pobuna šefa privatne ruske vojne grupe „Vagner“ Jevgenija Prigožina prošla bez većeg sukoba“.
– Plašim se da bi taj sukob bio veoma strašan, mada verujem da snage privatne vojske baš ne bi imale mnogo šansi – izjavio je Vuletić.
Kako je rekao, kada se govori o razlozima pobune, treba imati u vidu da se privatna vojska rukovodi finansijskim motivima i da, prema različitim tumačenjima, može biti raskola zbog „razlika u pogledima“ i rivaliteta između šefa „Vagnera“ Jevgenija Prigožina i ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgu.
– I ovde vidimo da je zapravo od samog početka sukoba postojao taj rivalitet između Šojgua i Prigožina i tu je negde bila, da tako kažemo, pukotina. Prigožin je imao i tu privilegiju da je, pre svega, bio prijatelj sa Putinom – kazao je Vuletić.
Prigožin predstavljao konkurenciju Putinu?
Sociolog dodaje da Prigožin nije bio direktno podređen Putinu.
– Ravan između njih je bila drugačije vrste. Pretpostavljam da je možda i Putin mogao da razmišlja da mu Prigožin predstavlja svojevrsnu konkurenciju, pogotovo što su u početku, kada je krenuo rat, mnogi očekivali da će to Rusija brzo završiti, pa se pokazalo da to baš i ne ide tako, i da su više uspeha, medijski predstavljeno, imale akcije privatne vojske. I tu je na neki način rivalitet mogao da se podstakne – rekao je Vuletić.
Kako je kazao, nema sumnje da je Rusija bila izazvana od strane strane šefa vojne grupe „Vagner“ Jevgenija Prigožina.
– Mislim da je ovaj sukob duže vremena planiran, da je toga bila svesna i Rusija i pokušavala da ga izbegne. Možda su i oni Minski sporazumi bili način da se to izbegne, ali to je sad sukob unutar Rusije i to je ta šira priča – poručio je Vuletić.
(Blic)