Odlazak sestara u inostranstvo najviše se događa zbog visokih plata, ali i uslova rada
Mnogi medicinski radnici razmišljaju da napuste Srbiju i odu u inostranstvo gde će više ceniti njihov rad. Neki su to već uradili, a ovo je njihovo iskustvo.
„Nikada nisam pomišljala da će doći trenutak kada ću napustiti Srbiju, ali je poslednjih nekoliko godina moj suprug više puta predlagao odlazak u Nemačku kako bismo s zarađenim platama imali normalan život. Pre četiri meseca počela sam da živim u Nemačkoj.
Ponižavajuće niske plate sestara, stagniranje u razvoju sestrinstva, neregulisano visoko školovanje i izostajanje adekvatnog nagrađivanja pravih vrednosti jesu, ipak, ključni razlozi moje odluke da odem. Znala sam da ću biti plaćena toliko da mogu normalno da živim.“
Ovim rečima Jagoda Simić, medicinska sestra iz Beograda, koja je dugo godina radila u Domu zdravlja „Stari grad”, objašnjava zbog čega je odlučila da napusti Srbiju i posao potraži u inostranstvu. Zaposlenje je našla preko legalnih agencija za zapošljavanje i sada radi u privatnoj ambulanti za intenzivnu negu u kućnim uslovima. Interesantno je da je vlasnica ambulante jedan od pokretača novog koncepta rada u Nemačkoj, a u pitanju je inače medicinska sestra sa područja bivše Jugoslavije, koja je nekada negovala Josipa Broza Tita.
„Nekima se čini da je sve lako, ali priznajem da nije, jer ostavljate deo života u Srbiji. Zadovoljna sam novčanom nadoknadom, a nakon nostrifikacije diplome, koju očekujem sledećeg meseca, plata će mi biti povećana. Postoji mogućnost i za dodatni, to jest prekovremeni rad, gde vam je dozvoljeno da u drugoj ambulanti radite 24 časa i da ne platite porez na tu zaradu”, kaže Simićeva.
I medicinska sestra Branka Mirić je sreću potražila u inostranstvu. Otišla je u Norvešku u septembru 2010. godine. Trenutno je zaposlena u jednoj zdravstvenoj ustanovi na odeljenju produžene zdravstvene nege, postala je instruktor za kurseve o tome kako se procenjuje stanje pacijenata, a nedavno je predložena za predstavnika klinike u sestrinskoj komori. Kaže da postoji velika razlika između medicinske sestre u Srbiji i one koja radi u Norveškoj jer je tamo ova profesija poštovana i od njih se očekuje da doprinesu lečenju pacijenta, predlažu postupke lečenja i rehabilitacije, prate dejstvo terapije…
„Dobila sam odmah licencu za medicinske sestre jer sam imala visoko obrazovanje i specijalizaciju. Norveški jezik sam učila u Beogradu. Dobila sam posao preko jednog biroa za zapošljavanje i imala ugovor na dve godine, a radila sam u tri različite ustanove. Od 2012. godine živim u gradu Dramenu jer sam dobila stalan posao kao medicinska sestra specijalista.
Prezadovoljna sam jer sam u 2013. od plate mogla da kupim stan, auto i sve neophodne stvari. Dolazim u Beograd nekoliko puta godišnje i mogu da priuštim razna putovanja. To je, mislim, dovoljan razlog da se napusti Srbija jer od sestrinske plate ne može da se preživi u našoj zemlji, a ni da se školuju deca”, dodala je Mirićeva. U poslednje vreme najviše medicinskih sestara odlazi trbuhom za kruhom u skandinavske zemlje i Nemačku, a ako se takav trend nastavi, situacija će biti slična kao sa lekarima – neće imati ko da brine o pacijentima.
Iskustvo Verice Milovanović, predsednice Foruma nastavnika i profesora zdravstvene nege srednjih i visokih strukovnih škola za medicinske sestre, govori da je oko 50 odsto studenata visokih strukovnih škola gde se školuju sestre spremno da ode u inostranstvo i da zbog toga uče strane jezike. Odlazak sestara u inostranstvo najviše se događa zbog visokih plata, ali i uslova rada.
„Po standardima, na primer, u jedinicama intenzivne nege u bolnicama na 10 postelja mora da radi 20 sestara. A u praksi imamo jednu ili dve. Mnogo je bitno da medicinska sestra ima sa kim da podeli posao. Najjeftinija radna snaga u zdravstvenom sistemu u odnosu na posao koji pruža jeste sestra.
Žene koje se bave ovim poslom ovde imaju platu u proseku oko 33.000 dinara, a realno je da ona iznosi od 50.000 do 70.000 dinara. Moraju da rade posao i spremačice i bolničara i administrativaca, a u jednom delu i lekara. Činjenica je da najbolje sestre odlaze iz Srbije”, dodaje Milovanovićeva.
Još više sestara bi otišlo u inostranstvo da zna jezike, smatra Nebojša Vacić, predsednik Nacionalne asocijacije udruženja zdravstvenih radnika Srbije, jer im je upravo to najveća barijera. One sa završenom srednjom školom u drugim zemljama mogu da rade kao bolničari i imaju od 1.200 do 1.700 evra platu, a one koje imaju visoko obrazovanje dobijaju veći položaj i zaradu od 1.800 do 2.200 evra.
(Espreso)