Čak ni pop nije znao koga sahranjuje, čitulje su bile bez fotografija
Testament slavnog glumca decenijama se već prepričava, ali je on sahranjen drugačije nego što je navedeno u tom tekstu.
Legendarni glumac Pavle Vuisić ostavio je veliki trag u jugoslovenskoj kinematografiji, a za života važio je za osobenjaka i jedinstvenog čoveka koji je živeo u skladu sa svojim željama.
Obožavao je da pravi brodove, a izgustirao bi ih čim završi, svečano je pustio u rad česmu iz koje je teklo vino, provodio je dane i noći na Adi…
Onako kako je živeo – po svojoj meri, glumac je odlučio i da ode, a često se prepričava njegov testament, koji je Pavle Vuisić rukom napisao na papiru, nakon što su novine greškom javile da je umro.
– Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku – počeo je glumac.
Kako je napisao, želeo je da sve što ima ostane njegovoj supruzi Mirjani.
– Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi – napisao je.
– Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.
On je dodao da želi da bude sahranjen u njihovoj grobnici, a striktno je zabranio bilo kakav govor. Kako je navedeno u testamentu objavljenom u biografiji Pavla Vuisića “Posle fajronta” autora Aleksandra Đuričića, glumac je “za inat” tražio šest popova, od kojih je očekivao da ćute i “u sebi pevaju”.
Dodao je i da ne želi da o njemu govore komunisti da se ne bi “prevrnuo iz groba” i ne samo prevnuo “nego ustao iz groba da ga mori”.
Sahrana Pavla Vuisića
Međutim, kako je godinama kasnije Mirjana ispričala, Pavle Vuisić želeo je, zapravo, da mu na sahrani budu samo pop i supruga i da niko ne bude obavešten o njegovoj smrti pre ispraćaja na večni počinak. Zapravo je navodno molio da se smrt objavi tek tri dana posle pogreba.
– Poznanici, filmadžije, sindikati, cele fabrike su se raspitivale kako da mu odaju počast. Saznali su tek kada je sve bilo gotovo – preneo je Nedeljnik tekst Aleksandra Đuričića.
– Čak ni pop nije znao koga sahranjuje. Čitulje su bile bez ožalošćenih. Nije voleo forme. Mirjana je poštovala njegove poslednje želje, kao i sve prethodne.
(Stil)