U pravoslavnoj tradiciji, sveštenici imaju ključnu ulogu u životima vernika, jer su posrednici između ljudi i Boga, koji vode zajednicu u bogosluženju i duhovnom životu.
U mnogim kulturama, naziv za sveštenika ima duboko ukorenjeno značenje i poštovanje, jer se oni doživljavaju kao duhovne vođe i učitelji.
Korišćenje pogrdnih ili neformalnih izraza, poput reči „pop“, može narušiti tu uzvišenu poziciju i značaj koji sveštenici imaju u crkvenoj hijerarhiji.
Reč „pop“ potiče iz narodne upotrebe i izvorno je bila korišćena kao neformalni naziv za sveštenike u nekim slovenskim jezicima.
Korišćenje ove reči za sveštenike može se doživeti kao pokazivanje nepoštovanja prema njihovoj duhovnoj funkciji i dužnosti, jer se ne povezuje s njihovim stvarnim pozivom i posvećenjem.
U pravoslavnoj tradiciji, sveštenici imaju posebnu dužnost da vode vernike u duhovnom životu, obavljaju svete obrede i pružaju duhovnu podršku zajednici.
Korišćenje izraza „pop“ za sveštenike smanjuje ozbiljnost i poštovanje koje ova pozicija zahteva.
Čak i ako je upotreba reči uobičajna u svakodnevnom govoru, važno je setiti se da je sveštenik predstavnik Božije reči i da zaslužuje poseban nivo poštovanja.
Sveštenici nisu samo obični ljudi, već su posvećeni službenici koji su prošli kroz duhovni proces, koji uključuje molitve, post, studije i druge aktivnosti koje ih čine dostojnim nositeljima crkvene vlasti.
Zašto ne treba da govorimo reč „pop“ za pravoslavne sveštenike?
-Turci su od Grka preuzeli reč „papas“ koja je značila otac, ali su je namerno pogrešno izgovarali kako bi ismevali pravoslavne sveštenike i tako nastaje reč „pop“.
Tada pogrdna reč „pop“ je bila za sva sveštena lica u pravoslavnoj crkvi, bez obzira na njihovu hijerarhiju.
Taman kada su Srbi ponovo sveštenike počeli da oslovljavaju pravilno došao je period SFRJ u kojem su sveštenici postali popovi, objašnjava govornik.
(Srbija Danas)