Većina ljudi misli da samo dijabetičari imaju povišen nivo šećera u krvi. Međutim, to nije istina. Svaka osobe može da pati od ovoga, a da ne bude svesna i da ne primeti štetu koja je načinjena nervima, krvnim sudovima i organima.
Da vam se to ne bi dogodilo i da biste sprečili komplikacije koje konstatno povišen šećer može izazvati, važno je da prepoznate simptome koji upozoravaju i preduzmete odgovarajuće mere. Najnovija istraživanja govore da šećer čini mnoge čudne stvari našem organizmu.
MASNOĆE OBLAŽU ORGANE
Fruktoza, sastojak šećera tera jetru da efikasnije skladišti masti i to na čudnim mestima. Vremenom dolazi do stvaranja masnih naslaga oko jetre, što izaziva obolenje jetre, koje je bilo retko pre osamdesetih godina prošlog veka.
PRIPREMA NASTANAK DIJABETESA
Svakih dodatnih 150 kalorija dobijenih usled unosa šećera dnevno povećava šanse da se dobije dijabetes za 1,1 posto. Često mokrite.
HAOS OD HOLESTEROLA
Kad se izuzmu osobe sa visokim holesterolom i/ili dijabetesom i gojazne osobe, kod osoba koje unose mnogo šećera beleži se najveći porast lošeg holesterola i opasnih triglicerida, i ujedno smanjenje nivoa dobrog holesterola (HDL). Prekomerni šećer dovodi to toga da jetra proizvodi više lošeg holesterola dok u isto vreme sprečava organizam da ga izbaci.
LOŠE UTIČE NA SRCE
Srčana obolenja i dijabetes su usko povezani. Srčani i moždani udar su najveći uzročnici (65 odsto) smrti kod osoba sa dijabetesom tipa 2.
KRVNI PRITISAK
Dolazi do prekomernog lučenja insulina, koji loše utiče na sistem za cirkulaciju i na arterije. Hronični visoki nivo insulina izaziva brži rast mišićnih ćelija oko krvnih sudova, a to uzrokuje stvrdnjavanje zidova arterija, što je korak do visokog krvnog pritiska.
IZAZIVA DIJABETES TIPA 3
Neuropatolog sa Univerziteta Braun, Suzan de la Monte, smislila je termin „dijabetes tipa 3“ nakon što je njen tim saradnika prvi otkrio vezu između rezistentnosti na insulin, ishranu bogatu mastima i Alchajmerove bolesti. Po mišljenju ovih naučnika, Alchajmer je bolest metabolizma, u kojoj je oštećena sposobnost mozga da koristi glukozu i proizvede energiju.
POSTAJETE PROŽDRLJIVI
Redovno unošenje velikih količina šećera ometa slanje poruka mozgu da smo siti. Leptin, hormon koji šalje signale da smo siti, ne vrši svoju funkciju, dok fruktoza koju smo kroz šećer uneli stalno izaziva glad.
POSTAJETE ZAVISNIK OD ŠEĆERA
Šećer izaziva lučenje hemikalija koje utiču na centar za zadovoljstvo u mozgu, to jest na lučenje opioida i dopamina. Kao i kod osoba koje uzimaju drogu, u ovom slučaju razvija se tolerancija na šećer, što znači da je potrebno sve više šećera da bi se postigao osećaj zadovoljstva. Prilikom proučavanja uticaja šećera na pacovima primećeno je da životinje počinju da cvokoću zubima, imaju tremor, drhtanje i postaju anksiozne kada im se oduzme šećer.
UMOR
Previše šećera u organizmu dovodi do stalnog osjećaja umora. Dolazi do stalnih promena nivoa šećera u krvi, zbog čega organizam traži da jedete nešto slatko, i tako se vrtite u začaranom krugu.
DEPRESIJA
Postoji veza između depresije i uzimanja slatkiša. Osobe koje jedu puno slatkiša vremenom postaju sklonije depresiji.
POSTARUJE LICE
Šećer u krvi vezuje se za proteine i tako se formiraju štetni molekuli nazvani AGE, koji napadaju okolne proteine, uključuju i proteinska vlakna u kolagenu i elastinu, sastojcima koji čine da koža izgleda čvrsta i elastična. Kao rezultat, dolazi do stvaranja bora i opuštanja kože.