U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
Brak je svetinja, jedna od najuzvišenijih veza između dvoje ljudi, i oslanja se na duboku ljubav, poštovanje i duhovnu bliskost.
Međutim, kao i svaka druga zajednica, tako i bračna može doći do kriznih trenutaka. Kada suočavanje sa problemima postane teže od samog razdvajanja, potrebno je zastati i preispitati mogućnosti pomirenja, ali i prepoznati kada je razgovor o pomirenju bespredmetan.
Na pitanje da li postoji valjan razlog za prekid bračne zajednice, otac Gojko Perović odgovara:
– Nažalost, izgleda da postoji. To ni jedan sveštenik ne voli da prevali preko svojih usta i kad god sam u situaciji da savetujem mlade ljude koji dođu sa predlogom da se razvedu.
Prosto, moja je dužnost da ih podsitim na to da moraju da pokušaju još da razgovaraju, da pogledaju stvari iz neke druge perspektive.
Otac Gojko, jedan od najpoštovanijih sveštenika SPC, dalje objašnjava da je danas, u savremenom društvu, prisutna tendencija sve veće usamljenosti i odvajanja ljudi jednih od drugih, što često dovodi do rasta agresivnosti i nesporazuma.
„Pogledajte koliko često svedoči o agresiji svuda oko nas“, napominje otac Gojko, ukazujući na rastući problem koji proizlazi iz osećaja izolovanosti.
Međutim, postoje situacije u kojima su dalji pokušaji pomirenja besmisleni i u kojima se crkva suočava sa odlučnim odlukama koje moraju doneti.
– Naravno, ne bih preporučio da žena beskrajno trpi neko fizičko zlostavljanje, ili ako je bilo sakriveno od bračnog druga neka teška bolest.
I preljuba je nešto što se ne može od svakoga zahtevati da razume ili oprosti. Mada ima slučajeva i da se i preko toga prešlo i išlo dalje – objašnjava otac Gojko, naglašavajući složenost situacija koje se mogu pojaviti u bračnom životu.
U duhu hrišćanskog nauka, otac Gojko upozorava na važnost strpljenja i razgovora, ali i na trenutke kada se granice moraju jasno postaviti.
Svaki par je pozvan da preispita svoju ljubav i vernost u svetlosti ljubavi koju je Bog darovao svetu, ali i da bude spreman da se suoči sa teškim odlukama koje diktiraju okolnosti.
Crkveni razvod, prema tome, nije izraz beznadežnosti već poslednja mogućnost za mir, koju se ne bi trebalo izbegavati bez dubokog promišljanja i razmatranja svih aspekata veze.
(Religija)