Saznajte koji su običaji najvažniji za veliki hrišćanski praznik Uskrs.
Uskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji slavi pobedu života nad smrću i vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista. Uskrs pada u pokretne praznike, i nikada ne može biti pre 4. aprila i nakon 8. maja.
Ove godine, Uskrs slavimo 20. aprila.
Ovom velikom prazniku prethodni najduži i najstrožiji post – Uskršnji post.
Pored posta, običaji nalažu i tradicionalno farbanje jaja pre svega u crvenu boju, te izdvajanje čuvarkuće – jajeta crvene boje koje se u toku cele godine čuva u kući za napredak i blagostanje ukućana.
Jaja ofarbana u crvenu boju simbolizuju nevino prolivenu krv Isusa Hrista.
Običaji za Uskrs
Na dan uskršnjeg jutra, običaj je da se ukućani pozdravljaju sa “Hristos vaskrse“ i otpozdravljaju sa “Vaistinu vaskrse“. Uskršnji doručak se započinje jajima i solju.
U nekim krajevima, ukućani se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo jaje čuvarkuća, dren, bosiljak i biljka zdravac, jer se smatralo da ovo donosi zdravlje celoj porodici.
U jutarnjim časovima, odlazi se na vaskršnju liturgiju, a domaćice treba da ponesu jaja u crkvu.
Opšte poznati običaj jeste kucanje jajima, gde se prvo kuca vrh o vrh, a nakon toga o donji deo jajeta. Onaj ko je razbio tuđe jaje, uzima ga kod sebe.
Stariji običaj nalagao je da ne treba jesti jagnjetinu – ukoliko Uskrs padne pre Đurđevdana.
Takođe, jedan od običaja nalaže da se na Usrks ne ide pre ponoći na spavanje jer će do narednog Uskrsa osoba biti pospana i lenja.
Običaj za Uskrs takođe nalaže bogatu uskršnju trpezu, i neizostavnu uskršnju pogaču.
(Srbija Danas)