Roditelji često prave greške u vaspitavanju dece, a da nisu ni svesni kako deci smanjuju samopouzdanje, a time i šanse da budu uspešni u životu.
Samopouzdanje je ono što mališanima daje hrabrost da istražuju svet, prihvate nove nepoznate izazove i da pritom veruju sami u sebe i svoje snage.
Pomoći detetu da razvije zdravo samopouzdanje nije nimalo lak zadatak i lako se potkradu određene roditeljske greške.
Ne dozvoljavamo deci da osete rizik
Živimo u svetu koji nas na svakom koraku upozorava na opasnost. U strahu za dečju sigurnost, činimo sve što možemo da bismo zaštitili svoju decu. Međutim, „držanje pod staklenim zvonom“ stvara kontraefekat.
Naučno je dokazano da ako se dete nikad slobodno ne igra napolju i nije mu dozvoljeno da padne i „zaradi“ ogrebotine, u odrasloj dobi ima veći rizik od fobija.
Deca trebaju da padnu kako bi naučila da je to normalno; tinejdžeri treba da raskinu dečkom ili devojkom da cene emocionalnu zrelost koju zahteva dugotrajna veza.
Ako roditelji izbace rizik iz života svoje dece, ona će kasnije odrasti u arogantne osobe niskog samopouzdanja, upozoravaju psiholozi.
Spašavamo ih prebrzo
Ako stalno „uskačete“ svojoj deci i rješavate probleme umesto njih, to ćete dovesti do novih problema. Takvim „kratkoročnim merama“ propušta se osnova roditeljstva – osposobiti mlade da sami nešto urade bez roditeljske pomoći.
Ako se deca naviknu da ih neko uvek spašava iz svake neugodne situacije, nemaju osećaj za stvarnost.
“Vaše dete ne mora vas voljeti svake minute. Preboljet će razočaranje, ali neće preboljeti učinke razmaženosti.”
Prebrzo se naljutimo
Kada prebrzo besnimo i osuđujemo loše ponašanje, deca nastoje da preterivaju i lažu da bi izbegli stvarnost. Nismo im stvorili uslove da se suoče s njom.
Upadamo u zamku krivice
Dete će preboleti razočaranje, ali neće preboleti učinke razmaženosti. Recite „ne“ ili „ne sada“’ i pustite ih da se bore za ono što žele.
Roditelji su skloni preteranom nagrađivanju, a time propuštaju mogućnost da objasne deci da uspeh zavisi od njihovih sopstvenih postupaka.
Nemojte decu učiti da dobra ocena automatski znači odlazak u radnju. Ako se odnos zasniva na materijalnim nagradama, deca neće iskusiti ni zdravu motivaciju, ni bezuslovnu ljubav.
“Roditeljska odgovornost je da detetu budemo uzor, živeći onako, kako bismo hteli da njihova deca žive”
Ne govorimo o sopstvenim greškama
Deca žele da „rašire krila“ i iskuse stvari na svoj način. Moramo da ih pustimo, ali to ne znači da ne možemo da im pomognemo.
Nemojte pred decom glumiti da ste „bezgrešni“ nego podelite s njima neku anegdotu o greškama koje ste pravili u njihovim godinama. Razgovarajte o tome kako ste postupili i kakve ste lekcije iz toga izvukli.
Inteligencija i darovitost ne znače i zrelost
Inteligencija se često koristi kao mera za dečju zrelost, ali to često nije tako.
Na primer, neki profesionalni sportisti i glumci imaju izuzetan talenat, ali su poznati i po skandalima. Samo zato što postoji darovitost u jednom aspektu njegovog života, nemojte pretpostavljati da se to odnosi na sve segmente života.
Nema čarobnog „doba odgovornosti“ ili dokazanog vodiča kada detetu treba dati posebne slobode, ali dobro pravilo je posmatrati drugu decu istog uzrasta.
Ako primetite da su oni samostalniji od vašeg mališana,, možda kasnite sa učenjem samostalnosti.
Svoje teorije ne sprovodimo u praksi
Roditeljska odgovornost je da detetu budemo uzor, živeći onako, kako bismo hteli da njihova deca žive. Ako sami lažete i varate, zašto očekujete da vaša deca čine drugačije?
Budite iskreni i otvoreni prema ljudima, pružite pomoć kad god možete. Učinite ljude i mesta oko sebe boljima nego što ste ih zatekli, a vaša deca će to ceniti i činiti isto, piše Miss7 24 sata.hr.
(Žena)