Evo na koji način pravilno da slavite slavu.
Običaji u Srbiji vezani za poštovanje crkve i hrišćanskih verovanja veoma su rasprostranjeni i igraju veliku ulogu u životu svakog verujućeg Srbina.
Glavna obeležja proslavljanja krsne slave, tj. porodinog sveca zaštitnika su vino, žito, slavski kolač i sveća.
Smatra se da je svetac kojeg proslavljate zaštitnik vaše kuće i porodice, pa a običaji vezani za slavljenje slave su mnogobrojni i neretko se razlikuju „od sela do sela“, ali evo na koji način bi trebalo da slavite i koje slavske običaje da ispoštujete.
Pripema slave
Priprema slave počinje nekoliko dana pre same slave. U zavisnosti od toga koliko gostiju planirate varira koliko će vam vremena biti potrebno za spremanje slave.
Ono što je posebno važno naglasiti jeste da je svetac zaštitnik doma, pa se slava slavi isključivo u domu, nikako u restoranima. Domaćini i domaćice danima pre same slave počinju sa pripremom kuće, ali i jela koja će servirati gostima.
Slavski kolač:
Slavski kolač je jedan od osnovnih obeležja slave. Slavski kolač predstavlja simbol tela Isusa Hrista, dok vino, kojim se kolač preliva, simboliše njegovu krv.
Na sredini kolača se obavezno stavlja pečat sa ćiriličnim slovima IS, HS, NI, KA, što na grčkom znači ‘’Isus Hrist pobeđuje’’.
U svakoj porodici, u kojoj se i dalje poštuju običaji, slava ne može da prođe bez slavskog kolača i žita. Na dan slave, ovaj kolač se zajedno sa žitom nosi u crkvu, gde ga sveštenik osvećuje, preliva vinom i lomi. Lomljenje kolača predstavlja Hristovu žrtvu i lomi se u obliku krsta.
Slavsko žito:
Još jedno obeležje slave bez kog ne može proći obeležavanje praznika jeste slavsko žito. Ono se ujutru nosi na liturgiju, a zatim se u kući stavlja ispred ikone i gosti se prvo njime služe kada uđu u kuću.
Kuvano žito simbolično podseća na biljne žrtve iz Starog zaveta. Veruje se da ono metaforčki predstavlja vezu između ovozemaljskog i zagrobnog života.
Slavska sveća
Veruje se da je slavska sveća dar koju porodica poklanja Bogu. Ona predstavlja svetlost vere i pali se na dan slave, pre rezanja slavskog kolača.
Prema narodnim običajima slavska sveća treba da bude od pčelinjeg voska, pa kao što pčele skupljaju sladak mirisni sok od cveta do cveta i prave med, tako se po verovanju molitvom uz slavsku sveću privlači dobre energija i čišćenje duše od negativnih elemenata.
Slavska sveća se stavlja u svećnjak i ukrašava različitim ukrasima, cvećem, ukrasima od papira i treba da gori ceo dan, a gasi se tek kada dogodi nekoliko centimetara do svećnjaka, ali na sledeći način: domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće.
Dvorenje slave
Ovo je stari običaj koji je pomalo zapostavljen u novije vreme. Domaćin na dan slave dočekuje goste svečano obučen i ne seda ceo dan dok gori sveća, iz poštovanja prema svecu, odnosno stoji pred njim kao pri molitvi.
Ako je domaćin stariji i zbog zdravlja ne može ceo dan da provede na nogama, onda ovu ulogu daje nekom mlađem ukućaninu, a domaćin je i taj koji ispraća goste.
(Srbija Danas)