Optužnica Javnog tužilaštva za organizovani kriminal protiv pripadnika „balkanskog kartela“ je potvrđena, a među optuženima se nalazi i Zoran Jakšić.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, podsetimo, u novembru prošle godine je podiglo je optužnicu protiv 20 osumnjičenih za međunarodni šverc skoro šest tona kokaina, a ime Zorana Jakšića koji je u zatvoru u Peruu u kom služi kaznu od 25 godina zatvora, prvi put se tada našlo u jednoj optužnici u Srbiji.
Zoran Jakšić važi za glavnog operativca klana „Amerika“ i dugo je bio nerešiva enigma za razne policije. Prozvan je „čovek sa 1000 lica“, jer je koristio lažne identitete (utvrđeno ih 40). Na kraju je pao, uhapšen je u Peruu.
Osuđen je pravosnažno 2021. godine na 25 godina zatvora zbog šverca 800 kilograma kokaina. Policija i obaveštajne službe su odradile posao, dugo su ga pratile, prisluškivale i snimale. Snimljen je čak i sastanak na kome on ugovara kupovinu „dve, tri tone“ kokaina koji bi poslao u Evropu.
Njegov zahtev je da se na ciglu stavi njegov pečat, a zanimljivo je da je zahtevao da to bude lik ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina i pečat Lima.
Peruanske vlasti znale su da je u pitanju „krupna riba“, ali tek kada je uhapšen, shvatili su sa kim imaju posla. Čak ni policiji u zemlji koja je poznata po proizvodnji kokaina, nije bilo svejedno kada su shvatili da su uhapsili Zorana Jakšića, jednog od najvećih i najopasnjih narkotrafikanata u Evropi.
Trebalo im je vremena da utvrde ko je to zapravo, jer je Jakšić koristio čak 40 lažnih identiteta – imao je dokumenta na ime Nikola Majranović, Nikola Petrović i još mnogo, mnogo drugih.
Kada je uz pomoć otisaka prstiju i bioloških tragova potvrđen njegov identitet, peruanske vlasti su shvatile da im je to stari znanac, koga su hapsili još krajem devedesetih godina prošlog veka, zbog šverca skromnih 8 kilograma kokaina.
Ali, Jakšić je već tada pokazao svoju sposobnost. Koliko im je značilo ovo hapšenje pokazuje i prostor koji mu je posvećen u tamošnjim medijima, gde su Jakšića nazvali jednim od „najopasnijih ljudi i najvećih trgovaca kokainom“.
A imali su i dobar razlog za to. Po navodima peruanskih vlasti, Zoran Jakšić i njegova organizacija odgovorni su za ubistva u Peruu, Argentini i nekoliko evropskih zemalja. Već je jednom bio uhapšen i osuđen u Peruu, ali je uspeo da pobegne. Ipak, vraćao se u tu zemlju, ali pod lažnim identitetima, a iza njega je stajala ozbiljna i opasna kriminalna organizacija, zloglasni klan „Amerika“.
Jakšić se nije smirio ni u zatvoru u Peruu, pa je pokušao da pobegne tako što je finansirao izgradnju tunela do zatvora kroz koji je trebalo da pobegne. Ipak, policija je otkrila tunel i Jakšić nije sproveo plan u delo. Ostao je iza rešetaka. Ipak, ni ta nova okolnost mu nije baš previše promenila život, jer je nastavio da vodi posao, a ćeliju je uredio po svom ukusu. Kada je policija upala da pretrese njegovu ćeliju, pronašli su kolekciju kačketa i luksuz, koliko je to moguće u zatvoru. Njegova soba je bila ukrašena stvarima sa dezenom životinjskih šara.
Za mnoge robijaše su kazamati u Južnoj Americi mesto užasa i patnje. Ali ne i za Jakšića koji je svoj novac i uticaj iskoristio da sebi svoju ćeliju pretvoru u „diskoteku“, kako je to opisala novinarka koja se maskirala u prostitutku kako bi posetila „El Serbia“, kako Jakšića, pored ostalog, zovu u Peruu.
„Dok mi je znoj curio niz leđa, predložila sam da pričamo o bilo čemu“
Češka novinarka Pavla Holcova je na sajtu „Investigance.cz“ opisala svoju posetu Jakšiću.
„Prišao mi je zatvorenik Čino i odveo me do Jakšićeve ćelije. Ponašao se kao Jakšićev lični sluga i kucao je na metalna vrata: ‘Zorane, imaš posetu’. Jakšić je odgovorio da ne očekuje nikoga. Pratilac me je pitao: ‘Ko si ti onda?’, pa sam mu rekla da sam Pavla iz Praga. Za nekoliko sekundi vrata su se tiho otključala, a ćelava glava se promolila i gledala u mene zabezeknuto: ‘Šta hoćeš?’. Pokušala sam da zvučim što smirenije.
Rekla sam da sam novinarka i da želim da razgovaram o njegovom slučaju. Odgovorio mi je da mrzi novinare i da ne daje intervjue. Dok mi je znoj curio niz leđa, predložila sam da pričamo o bilo čemu. Tada je otvorio vrata i pozvao me da uđem, dok je batler nestao“, napisala je novinarka.
Opisala je i Jakšića i njegovu ćeliju.
„Ne razlikuje se samo zbog svoje bele kože i visine od više od dva metra. Samo oni najbogatiji mogu da priušte privatnu ćeliju sa kupatilom! Ima i dva mobilna telefona. Peruanska policija mi je rekla da on i dalje iz zatvora kontroliše trgovinu kokainom. Ćelija izgleda kao diskoteka iz devedesetih godina – crno-bele pločice, jastuci od belog skaja, tabure, TV i plišano ćebe sa tigrastim desenom. Sela sam na stolicu smrzavajući se u mojoj oskudnoj odeći, a Jakšić je primakao malu električnu grejalicu do mojih nogu i ponudio mi vodu kao pravi domaćin“, kaže Pavla.
„Da li vam išta nedostaje u zatvoru?“. Na moje iznenađenje, odgovorio mi je iskreno da ima sve što mu treba: ‘Ovde sve možeš da kupiš. Donose mi hranu kakvu god hoću. Flaša viskija košta 100 dolara plus mito, a imam i omiljeni francuski parfem’. Tek kasnije sam saznala šta tačno znači ‘imam sve što mi treba’. Na spisku Jakšićevih posetilaca ističe se grupa elitnih prostitutki iz Crne Gore. Uglavnom mu dolaze po dve i provode po 16 sati u poseti“ otkrila je češka novinarka.
Pavla se uplašila, a onda je usledila neobična reakcija ozloglašenog El Serbia.
„Ne brini, neću te ubiti. Hajdemo na kafu. Da li te je iko ikada pozvao na kafu u zatvoru? Dok smo išli niz hodnik, robijaši su se okretali ka zidu, kao da znaju da Jakšić ne želi da iko gleda njegove posetioce. Zatvorsko dvorište je bilo prepuno, ali smo našli prazno mesto u improvizovanom kafeu i niko se nije usudio da sedne za njegov sto. Pitao me je: ‘Kakvu kafu želiš? Možda espreso?’, opisuje najneverovatniji kafić Pavla.
„Pričali smo kako generalno funkcioniše trgovina narkoticima, na šta je rekao: Mi to radimo slično kao i istraživački novinari. Kad mi treba neka informacija o trgovini drogom u Izraelu, nazovem Tiba i pitam ga ko se bavi švercom droge naveliko u Izraelu? Razumeš, istraživanje tržišta. U tom trenutku, stražar je viknuo da je vreme za posete isteklo. Jakšić me je ispratio do mesta dokle ga puštaju stražari. Zahvalila sam mu se na zanimljivom razgovoru dok sam se smeškala kao da smo stari poznanici, a on je rekao: ‘Hajde da se zagrlimo, za rastanak’, a čim sam odmakla, kroz smeh je doviknuo: ‘Hej, već me juri policajac kojem nisi dala mito“, napisala je novinarka.
Organizovao bekstvo opasnog narko-bosa u kamionu za smeće
Kada je marta 2017. godine iz zatvora u Peruu pobegao opasni narko-bos Horhe Medina Gaviljan, najpre se mislilo da je ubijen u zatvoru, a potom su mediji u toj zemlji objavili da je ipak pobegao i to u kamionu za odnošenje smeća. U bekstvu su mu pomogla dvojica policajaca, a organizovao ga je i finansirao upravo Zoran Jakšić.
Medina je prethodno osuđen na 17 godina zatvora koje je izdržavao u peruanskom zatvoru Lurigančo, iz kog je održavao odlične veze sa starim poznanicima iz biznisa sa narkoticima. Inspektori su otkrili da je jedna od osoba sa kojima je kontaktirao bio Jakšić, ali i trgovci kokinom u oblasti Vraem koja je poznata kao jedna od glavnih za uzgoj i prozivodnju belog praha. Prema pojedinim informacijama, Jakšić i Medina su se u tom trenutku poznavali više od 20 godina.
Odmah nakon što je Medina nestao, Jakšić, koji se u tom trenutku takođe nalazio u zatvoru, odmah je sklonjen u samicu, a bezbednost je podignuta na najviši nivo tako da je sam odlazio na šetnje i bio mu je uskraćen svaki kontakt sa drugim zatvorenicima.
(Kurir/Nova)