U mestu En Karem nedaleko od Jerusalima, na uzvišenju koje izgleda kao da ga je projektovao najbolji arhitekta pejzažne arhitekture, nalazi se manastir posvećen prvom susretu Svetog Jovana Krstitelja i Isusa Hrista.
Nastao je na mestu na kom su živeli Jelisaveta i Zaharija, roditelji Svetog Jovana, koje je, dok je Jelisaveta iščekivala porođaj posetila Bogorodica kojoj je arhangel Gavrilo u snu javio da će roditi Spasitelja.
Iako je veliki broj svetinja u Svetoj zemlji od 19. veka obnovljen, a porte oko njih uređene, reke hodočasnika koje hrle u ovaj deo sveta svedoče da je upravo manastir podignut na mestu susreta još nerođenih Jovana Preteče i Isusa Hrista mesto koje pleni posebnom lepotom i duhovnošću.
Sam naziv mesta En Karem prevodi se kao „izvor u vinogradu“, simbolišući kutak koji podseća na raj.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
Dalije, čije su bele, ljubičaste i purpurne latice veličine bebinog dlana, ne mogu a da ne izmame oduševljenje, baš kao i džinovske palme koje, čini se, svojim raskošnim krošnjama dodiruju nebo.
Manastirsku portu koja može da parira najuređenijim parkovima uz neprekidne molitve održavaju vredne monahinje Ruske duhovne misije u Svetoj zemlji, trudeći se da ovo mesto pleni koliko duhovnošću, toliko i izgledom, da hodočasnicima koji ga jednom posete zauvek ostane „u oku“.
Ovo je, ujedno, i jedina svetinja u koju dolaze hodočasnici na čijem ulazu stoji znak da je zabranjeno fotografisanje unutar manastira.
Otac zanemeo kad je saznao da će dobiti sina
Priča o rođenju Svetog Jovana Krstitelja jednako je čudesna kao i ambijent u kom je podignut manastir. Po predanju, Jelisaveta i sveštenik Zaharije, potonji roditelji Jovana Preteče, dugo nisu imali decu.
U to vreme bezdetnost je bila velika sramota, pa su Jelisaveta i Zaharije stoički trpeli osude okoline, ujedno se uporno moleći da dobiju potomstvo.
Predanje dalje kaže da se Zahariju tokom jedne od mnogobrojnih molitvi u hramu javio anđeo i rekao da će on i Jelisaveta dobiti sina kojem bi trebalo da daju ime Jovan.
Od straha, Zaharije je zanemeo, ne verujući da bi on i Jelisaveta u tako poznim godinama mogli da postanu roditelji. Čudo se, ipak, dogodilo: u najlepšem delu godine, 7. jula po novom kalendaru, Jelisaveta je na svet donela sina.
Običaji su nalagali da se familija okupi i odabere ime za bebu. Ovaj čin bio je pro forme, jer su u to vreme sinovi uvek dobijali ime po ocu.
Dečak je trebalo da se zove Zaharije. Ali, ostareli Zaharije, mesecima nem, uzeo je drvenu tablu i na njoj ispisao: „Jovan mu je ime“. Po predanju, tog trenutka vratila mu se moć govora. Rođaci su bili iznenađeni, ali je iznenađenje nadvladala sreća što je Jelisaveti i Zahariju ispunjena najveća želja.
Život u pustinji
Zbog ljubavi prema sinu ubrzo je postradao. Kad je car Irod naredio da sva deca do dve godine budu pogubljena, Zaharije nije hteo da otkrije gde se njegov sin Jovan nalazi.
A on je, kako stoji u žitiju, sa majkom Jelisavetom bio skriven u jednoj pećini u Judejskoj pustinji, gde promišlju Božjom vojnici cara Iroda nisu uspeli da ih pronađu. Bez majke je ostao svega 40 dana otkako mu je pogubljen otac.
„Pokajte se, jer blizu je carstvo nebesko“
Po predanju, o njemu su vodili brigu anđeli sve dok nije stasao da drži propovedi. Njegove besede bile su magnet ne samo za obespravljen i siromašan narod, već i za bogatije slojeve društva.
O blizini carstva nebeskog govorio je toliko uverljivo da su ga netremice slušali svi, željni da se oslobode ovozemaljskih grehova i spreme za lekciju koja je i savremenom čoveku, reklo bi se, najteža – iskreno pokajanje.
„Pokajte se, jer blizu je carstvo nebesko“, verovatno je ne samo hrišćanskim vernicima, već i ateistima celog sveta najpoznatija rečenica iz Jevanđelja po Jovanu.
Krštenja koja je Jovan Preteča obavljao u reci Jordan bila su zapravo obredna kupanja kako bi se pokajnici očistili od dotadašnjih grehova i pripremili za carstvo nebesko.
Krstionice koje se nalaze u svim hrišćanskim hramovima zapravo su simbol Svete reke Jordan u kojoj je Jovan Preteča krstio, pored ostalih, i Isusa Hrista.
Iako se danas sa sigurnošću ne može reći gde se tačno nalazi mesto na Svetoj reci na kom je Jovan Preteča krstio Isusa Hrista, veruje se da je to bilo u mestu Vitavara.
Hodočasnici koji odlaze na poklonjenje svetinjama u Svetoj zemlji prilikom posete Vitavari oblače posebne bele haljine, takozvane stihare i pogružavaju se, odnosno tri puta zaranjaju i izlaze iz Svete reke kako bi simbolički sprali svoje grehe.
Rečenica iz molitve Presvetoj Bogorodici
Po predanju, u manastiru Ruske duhovne misije u Svetoj zemlji izgovorena je i rečenica koja se nalazi u molitvi Presvetoj Bogorodici.
Kad je, naime, Jelisaveta ugledala svoju veoma mladu rođaku Mariju iz Nazareta koja joj je došla u goste u En Karem, pozdravila ju je rečima:
„Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje! Ali zašto sam toliko mila, da mi dođe majka Gospoda moga?
Čim je zvuk tvog pozdrava stigao u uši moje, beba u mojoj utrobi počela je da skakuće od radosti. Blažena je ona koja je verovala da će Gospod ispuniti svoja obećanja!“.
Jelisaveta je prva prepoznala da će njena mlada rođaka Devica Marija roditi Spasitelja, a njen još nerođeni sin Jovan Preteča iz majčine utrobe pozdravio je svog šest meseci mlađeg rođaka koji će ispisati novu istoriju sveta.
U spomen na taj susret u molitvi Presvetoj Bogorodici jedna od rečenica glasi: „Blagoslovena si ti među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje“, kao neprolazna zahvalnost vernika za prvi dolazak Spasitelja.
(Žena)