Pojedini političari godinama tvrde da je tadašnji lider Demokratske stranke Zoran Đinđić pozivao na nastavak bombardovanja Jugoslavije.
U to vreme najvatreniji politički opozicionar u intervjuu koji je 1999. godine objavio nemački „Špigl“ pričao je o posledicama rata i demokratskoj promeni. Tada je govorio i da je vojna intervencija na Kosovu dovela do problema i da se međunarodna zajednica nikada nije bavila tim problemima.
Špigl: Gospodine Đinđiću, sklonili ste se u Crnu Goru, je l’ više niste sigurni u svoj život u Srbiji?
Đinđić: Televizijski napad protiv mene bio je jasan poziv za linčovanje. Bilo bi ludo da se sada vratim iz Crne Gore u Srbiju. Kao mrtav opozicionar ne mogu ništa postići za demokratiju. Teško je razmišljati racionalno u Beogradu i jasno znati istinu o našoj situaciji.
Špigl: Koliko će dugo trajati rat?
Đinđić: Vidim u Beogradu signale za promene. Nastavak rata neće Miloševiću doneti nikakvu korist. Prve tri nedelje su ojačale njegov položaj, ali sada pokazuje svoje pogrešno mišljenje. NATO ostaje tvrdoglav, a Rusija ne razmišlja o stvarnoj podršci Jugoslaviji.
Špigl: Slobodan Milošević je najavio svoju spremnost da povuče deo oružanih snaga stacioniranih na Kosovu. To je samo blef?
Đinđić: U svojim kompromisima uvek pokušava da igra poker. On želi da da manje na početku nego što je potrebno – i na kraju mora da izda više nego što je potrebno. Sada se nada da će svi biti zadovoljni delimičnim povlačenjem trupa i da će međunarodna zajednica zaboraviti svoje ciljeve.
Špigl: Zapad je pogrešio jednom kada je mislio da će se Milošević brzo dati. Da li on može da ima svoju borbenu vojsku protiv kopnenih trupa NATO-a?
Đinđić: Mislim da ne. Jer kopnene trupe znače da mora na kraju kapitulirati. Milošević zna da NATO neće ući.
Špigl: Da li on rizikuje rušenje ako iznenada prihvati međunarodne mirovne snage na Kosovu nakon bombardovanja?
Đinđić: Stanovnici su jednako razočarani u Evropu i Miloševića. Skoro svi žele da se rat završi po bilo koju cenu. Sigurno je mogao da potpiše plan G-8. Svi bi bili zahvalni.
Špigel: Stotine hiljada Albanaca je raseljeno, a mnogi verovatno neće da se vrate na Kosovo. Da li je Beograd tako postigao cilj tajnog rata?
Đinđić: Pitanje je da li je Milošević platio ovu metu previše skupo. Ako je Srbija uništena i izolovana posle rata, bez međunarodne pomoći, onda je to vrlo sumnjiva pobeda. Crna Gora bi u ovom slučaju uskoro bila odvojena od Jugoslavije.
Špigel: Ovo je pretnja crnogorskog predsednika Mila Đukanovića koji se uvek brzo povlači kada ga upozorava Milošević?
Đinđić: Sa Miloševićem na vlasti, Jugoslavija nema budućnost. Posle nekoliko meseci, nezadovoljstvo u Crnoj Gori bi preuzelo takve razmere da vlada neće imati drugačije rešenje nego da idu sopstvenim putem.
Špigel: Ko bi trebalo da izvuče Miloševića? On je pobedio opoziciju na svim većim izborima do sada, uprkos svom katastrofalnom ratu.
Đinđić: Promene moraju inicirati snage unutar Jugoslavije, ali međunarodna zajednica treba konačno treba da naš podrži čim počnemo borbu protiv nedemokratskog režima. Ako želimo da ubedimo naše birače, potrebni su opipljivi argumenti: izgledi za bolji život, integracija Srbije u evropsku zajednicu. Maršalov plan za rekonstrukciju mora slediti uvođenje demokratije, tj. pretpostavku vlasti od strane opozicije. Izbori će se održati sledeće godine, a faza kampanje počinje na jesen.
Špigel: Kakav će status dobiti Kosovo nakon promene vlasti?
Đinđić: Na početku mira Kosovo neće biti pod srpskom, ni pod albanskom, već pod međunarodnom upravom. Ali to ne sme da postane trajni protektorat ili čak da dovede do nezavisnosti. Dugoročno političko rešenje je autonomija Kosova u okviru demokratske Jugoslavije i Srbije.
Špigel: Ali da li će Zapad biti primoran da ponovo prihvati Miloševića zbog mira?
Đinđić: Prioritet je kraj rata koji potpisuje sporazum koji se ne računa toliko. Ali odmah nakon toga postavićemo pitanje odgovornosti NATO-u i našima. Milošević je trebalo da pokuša da izbegne vojni sukob svim sredstvima.
(Izvor: Srbija Danas / Alo)