Prepodobni Jovan Kasijan u svom delu „Razgovori ave Serapiona“ razmatra glavne strasti koje muče ljudsku dušu, nudeći univerzalne savete za oslobađanje i duhovnu slobodu.
Veliki svetac iz perioda ranog hrišćanstva, Prepodobni Jovan Kasijan, koji se u žitiju naziva i Rimljanin, a koga Srpska pravoslavna crkva molitveno proslavlja danas, 13. marta, u svom delu „Razgovori ave Serapiona“ navodi osam glavnih strasti koje muče čoveka, ometaju njegov život i, u krajnjem ishodu, vode ka duhovnoj, a ponekad i telesnoj smrti.
Ovo nije jedina poznata klasifikacija strasti — o drugima možete čitati ovde.
Govorićemo o strastima koje je naročito istakao Prepodobni Jovan i donosićemo savete za oslobađanje od njih, utemeljene na vekovnom duhovnom iskustvu podvižnika Pravoslavne Crkve.
Šta je strast?
Strast treba razlikovati od greha. Greh je određeno, pojedinačno delo, dok je strast ukorenjena navika ka grehu, nastala usled ponavljanja jednog istog poročnog postupka.
Vremenom ova navika toliko zavlada čovekom da je on doživljava kao deo svoje prirode. Čak i kada shvati da mu strast više ne donosi radost, već samo patnju, nije se lako osloboditi njenog ropstva.
U crkvenoslovenskom jeziku sama reč „strast“ povezana je sa značenjem „stradanje“, ukazujući na mučan karakter ovog stanja.
Prepodobni Jovan Kasijan detaljno opisuje svaku od glavnih strasti, ali, govoreći o borbi protiv njih, zadržava se na opštim preporukama — pažljivo praćenje svog unutrašnjeg stanja, strogo postenje i usrdna molitva.
Zato su konkretni saveti o tome kako se izboriti sa određenom strašću, koji su navedeni u nastavku, uglavnom zasnovani na asketskom iskustvu drugih drevnih i savremenih podvižnika.
1. STRAST PROŽDRLJIVOSTI
Šta je to?
Proždrljivost nije samo prejedanje, već složena strast koja obuhvata nesposobnost da se sačeka određeno vreme za jelo, želju da se jede više nego što je potrebno, kao i težnju ka posebnoj, raskošnoj hrani.
Prepodobni Jovan Kasijan ovako piše o tome:
„Postoje tri oblika proždrljivosti: prvi tera čoveka da žuri sa obedom pre određenog, zakonitog časa; drugi uživa u ispunjavanju stomaka i u pohlepnom gutanju određenih jela; treći žudi za ukusnom i prefinjeno pripremljenom hranom.“
Svi oblici proždrljivosti vode istom problemu — prekomernoj vezanosti za hranu i razvoju zavisnosti od telesnih užitaka.
Ova strast slabi čovekovu volju, vodi ka lenjosti i raspaljuje druge strasti, naročito blud i srebroljublje, koje u klasifikaciji prepodobnog Jovana Kasijana slede nakon proždrljivosti.
Kako se manifestuje?
— Česti obroci i užine bez stvarne potrebe.
— Želja da se prekrše postovi ili utvrđena pravila ishrane radi trenutnog užitka.
— Zavisnost od hrane, opsednutost njome.
— Spremnost da se troši previše vremena, energije i novca na zadovoljavanje potrebe za ukusnom hranom.
— Prebirljivost u hrani i stalna želja za raznovrsnošću i gurmanskim jelima.
Kako se boriti?
— Vežbati umerenost u hrani.
— Držati post kao duhovnu i telesnu disciplinu.
— Shvatiti da je hrana sredstvo za održavanje života, a ne izvor naslade.
— Blagodariti Bogu za hranu, sa svešću o tome da je svaki dar na trpezi dragocen.
2.BLUD
Šta je to?
Blud je prekomerna težnja ka telesnim uživanjima, koja vodi do gubitka samokontrole, neurednih telesnih odnosa, preljube i različitih izopačenja. Kao i u slučaju prejedanja, sveti Jovan Kasijan razlikuje tri oblika ove strasti:
„Bludna strast ima tri oblika: prvi se ostvaruje telesnim opštenjem među polovima; drugi, zbog koga je Gospod udario Onana, sina patrijarha Jude (1. Mojsijeva 38, 9-10), nastaje bez telesnog opštenja sa ženom i u Svetom Pismu naziva se nečistoćom…
Treći oblik je onaj o kome Gospod govori u Jevanđelju: Ko pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu s njom u srcu svom (Matej 5, 28); on se događa u umu i srcu.“
Važno je napomenuti da Sveti Jovan Kasijan pod bludom ne podrazumeva samo činjenje telesnog greha izvan braka, uključujući i samozadovoljavanje, već i prepuštanje bludnim mislima i maštanjima.
On naglašava da blud nije samo telesni greh, već strast koja može prodrijeti u srce i um. Čak i ako se neko uzdržava od vidljivih dela, može grešiti mislima ili skrivenim željama, što je jednako pogubno za dušu.
Zato se borba protiv ove strasti ne sme voditi samo spoljašnjim sredstvima (izbegavanje iskušenja, telesna disciplina), već i unutrašnjim očišćenjem misli i njihovim usmeravanjem ka vrlini.
Kako se manifestuje?
— Telesni odnosi van braka.
— Preljuba.
— Samozadovoljavanje.
— Misli i maštanja o telesnim uživanjima.
— Nezasitost, stalna seksualna nezadovoljnost.
Kako se boriti protiv bluda?
— Izbegavati situacije koje vode u iskušenje.
— Razvijati unutrašnju disciplinu i samokontrolu.
— Ograničiti pristup provokativnom sadržaju (pornografiji, nepristojnoj literaturi).
— Urediti način života i izbegavati besposličarenje.
— Kontrolisati svoje misli i osećanja.
— Često se baviti duhovnim razmišljanjima.
— Jačati volju kroz molitvu, post i telesnu aktivnost.
3. SREBROLJUBLJE
Šta je to?
Srebroljublje je nezdrava žudnja za bogatstvom, pri kojoj materijalne vrednosti postaju važnije od duhovnih. To nije samo ljubav prema novcu, već duboka duhovna bolest koja se ispoljava na različite načine: strah od gubitka stečenog, žaljenje zbog učinjenog dobra drugima, nepromišljeno rasipništvo i prekomerna vezanost za imetak.
Sveti Jovan Kasijan razlikuje tri oblika srebroljublja:
„Prvi ne dopušta onima koji se odriču sveta da ostave svoje bogatstvo i imovinu; drugi nas nagovara da sa još većom pohlepom povratimo ono što smo rasuli ili podelili siromašnima; treći nas podstiče da želimo i stičemo ono što ranije nismo ni imali.“
Kako se manifestuje?
— Vezanost za materijalna dobra.
— Strah za budućnost: „Šta ako mi zatreba?“, „A šta ako se kasnije pokajem?“
— Osećaj žaljenja nakon učinjene milostinje.
— Želja da se nadoknadi „izgubljeno“, čak i kada je dato u plemenite svrhe.
— Stalno nezadovoljstvo trenutnim stanjem.
— Potreba za stalnim uvećanjem prihoda i imovine, iako za tim nema stvarne potrebe.
— Opsesivna težnja za uspehom, bogatstvom i neumerene ambicije koje prelaze granice razumnog obezbeđenja.
Kako se boriti protiv srebroljublja?
— Jačati veru u Božiji Promisao, podsećajući sebe da je pravo bogatstvo duhovno.
— Gajiti milosrđe, dobročinstvo i nesebično činjenje dobrih dela.
— Sećati se da je istinska žrtva ona koja ne očekuje nagradu.
— Biti zadovoljan onim što već imamo i učiti se radovanju u malim stvarima.
— Shvatiti da neprestano gomilanje bogatstva vodi ka robovanju materijalnom svetu.
— Ograničiti odlazak u kupovinu, ne posećivati tržne centre i internet prodavnice bez stvarne potrebe.
4. GNEV
Šta je to?
Sveti Jovan Kasijan piše:
„Postoje tri vrste gneva. Prvi gori unutar čoveka i naziva se θυμός (jarost). Drugi izbija kroz reči i dela i naziva se ὀργή (gnev)… Treći ne traje kratko, već se zadržava danima i mesecima, pa i godinama – to je zlopamćenje.“
Prepodobni Jovan definiše gnev kao višeslojnu strast koja ima tri oblika:
Unutrašnji gnev nije vidljiv spolja, ali razdire dušu iznutra. To su negodovanje, iritacija i uvređenost koje se još ne ispoljavaju, ali već nagrizaju srce i duh. Čovek može delovati smireno, ali u njemu ključaju emocije.
Spoljašnji gnev izlazi na površinu kroz reči i postupke. Osoba viče, svađa se, može ispoljiti i fizičku agresiju. Ovo je gnev koji preuzima kontrolu nad čovekom i izražava se prema drugima.
Zlopamćenje (dugotrajni gnev, neprolazna uvređenost) možda je najopasniji oblik gneva jer se ukorenjuje u srcu i može trajati danima, mesecima, pa i godinama. To je nesposobnost da se oprosti, gomilanje mržnje i ogorčenosti, koje postaju trajno stanje duše.
Kako se manifestuje?
Unutrašnji gnev
— Iznenadna iritacija koju čovek potiskuje.
— Nagomilane emocije koje stvaraju unutrašnju napetost.
— Osećaj ogorčenosti i nezadovoljstva bez spoljašnjeg ispoljavanja.
Spoljašnji gnev
— Iritacija prerasta u grube reči, povike i svađe.
— Potreba da se odmah iskaže ljutnja, bez razmišljanja o posledicama.
— Nagli izlivi agresije koji mogu prerasti i u fizičko nasilje.
Zlopamćenje
— Osoba dugo nosi uvredu u srcu i ne može da zaboravi nanetu nepravdu.
— Javlja se želja za osvetom ili poniženjem onoga ko je uvredio.
— Nesposobnost da se pomiri čak i nakon dužeg vremena.
Kako se boriti protiv gneva?
— Na vreme prepoznati iritaciju i ne dopustiti joj da se nagomilava.
— Vežbati strpljenje i molitvu kako gnev ne bi ovladao srcem.
— Učiti se samokontroli i svesno se zaustaviti pre nego što gnev eskalira, razmisliti o posledicama svojih reči.
— Steći naviku kratke molitve pre nego što izrazimo negodovanje. U savremenoj psihologiji ovo se naziva „tehnika odlaganja reakcije“.
— Vežbati opraštanje, svesni da zlopamćenje najpre uništava onoga ko ga nosi.
— Uvek imati na umu da Bog prašta naše grehe ako i mi praštamo drugima.
5. TUGA
Šta je to?
Tuga je duboka unutrašnja žalost. Sveti Jovan Kasijan razlikuje dva oblika tuge. Obe razaraju dušu, ali imaju različite uzroke i zahtevaju drugačiji pristup u prevazilaženju:
„Prva nastaje nakon prestanka gneva, iz pretrpljene štete ili kada je želja naišla na prepreku i nije se ostvarila. Druga proizilazi iz nerazumne žalosti srca ili očajanja.“
Drugim rečima, prvi oblik tuge povezan je sa razočaranjem, neispunjenim željama i posledicama spoljašnjih sukoba.
Javlja se nakon događaja koje čovek ne može da promeni ili prihvati.
Drugi oblik tuge je dublji i opasniji, jer ne dolazi od spoljašnjih okolnosti, već od unutrašnje praznine duše. To je nerazumna žalost – stanje u kojem čovek zapada u uninije i očajanje, gubeći nadu i veru.
Kako se manifestuje?
Prvi oblik tuge:
— Posle gneva: kada čovek plane, a sukob prođe, može osećati žaljenje ili potištenost.
— Posle gubitka: kada izgubi nešto važno (imovinu, ugled, zdravlje), može preterano tugovati zbog tog gubitka.
— Zbog neispunjenih očekivanja: kada nešto silno želi, ali se to ne ostvari, može zapasti u tugu i razočaranje.
Drugi oblik tuge:
— Opravdavanje nerada osećanjem da je život besmislen i ništavan.
— Gubitak motivacije, nespremnost da se išta preduzme.
— Opsesivne misli o bezizlaznosti, duboko razočaranje u Boga, sebe i svet.
Kako se boriti protiv tuge?
— Prihvatati životne okolnosti sa verom i smirenjem, shvatajući da nije sve u našim rukama.
— Ne vezivati se za prošlost, već svoju energiju usmeriti na korisne i konstruktivne delatnosti.
— Zahvaljivati Bogu za ono što imamo i za svaki trenutak života.
— Nalaziti radost u jednostavnim stvarima, ne opterećujući se teškoćama.
— Često se obraćati Bogu u molitvi, oslanjati se na Njegovu pomoć i podršku čak i u najtežim trenucima života.
6. UNINIJE
Šta je to?
Uninije je slično tuzi, ali može biti još razornije po dušu. Sveti Jovan Kasijan govori o dva oblika uninija: „jedan obuzima san u vreme vrućine (u podne), a drugi nagoni čoveka da napusti svoju ćeliju i pobegne“. Dakle, uninije deluje na dva suprotna načina.
Prvi oblik uninija uvodi čoveka u pasivnost, tromost, apatiju i paralizuje njegovu volju.
Simbolika „podnevne vrućine“ označava period kada je čovek naročito ranjiv – bilo da je u pitanju fizički umor ili duhovna „suvoparnost“, kada nema želje ni za molitvom, ni za radom, ni za razmišljanjem.
Drugi oblik uninija deluje drugačije – on ne gura čoveka u apatiju, već u nemir, nestabilnost i nezadovoljstvo trenutnim mestom ili okolnostima.
Osoba oseća da „nije na svom mestu“, da mora pod hitno promeniti okruženje, pronaći novi posao, pobeći od trenutnih problema.
Oba oblika uninija su podjednako opasna, jer oduzimaju čoveku sposobnost da svesno i dosledno živi svoj život. Prvi oblik čini nas bezvoljnima i pasivnima, dok nas drugi oblik čini nemirnima i nepostojanima.
Kako se ispoljava?
Prvi oblik uninija:
— Gubitak motivacije, izostanak želje za bilo kakvim delovanjem.
— Apatija, osećaj umora čak i bez vidljivog razloga.
— Nevoljnost da se molimo, vodimo duhovni život ili obavljamo svakodnevne obaveze.
— Sklonost lenjosti, odlaganju i prokrastinaciji.
Drugi oblik uninija:
— Uverenje da bi bilo koje drugo mesto ili zanimanje bilo bolje od trenutnog.
— Navika da se započeti poslovi ostavljaju nedovršeni.
— Stalni unutrašnji nemir, težnja za promenama, odbijanje tišine i unutrašnje sabranosti.
— Prekomerna pričljivost, potreba da se unutrašnja praznina popuni spoljašnjim aktivnostima.
Kako se boriti protiv uninija?
Borba protiv uninija zahteva dva različita pristupa:
— Kod prvog oblika uninija, potrebno je aktivno prevazilaziti pasivnost.
— Kod drugog oblika uninija, neophodno je uzdržavanje od užurbanosti i bega, uz traženje unutrašnje stabilnosti i smisla.
Prvi oblik uninija:
— Razvijati disciplinu i uspostaviti strogi dnevni raspored.
— Tražiti smisao u svojim delima i podsećati se na krajnji cilj.
— Fizički rad i telesna aktivnost pomažu u prevazilaženju tromosti.
— Ne popuštati želji da „još malo prilegnemo“.
Drugi oblik uninija:
— Shvatiti da problem nije u mestu ili okolnostima, već u našem unutrašnjem stavu.
— Naučiti da završavamo započeto i ne dopuštati uniniju da upravlja našim odlukama.
— Vežbati strpljenje.
— Razumeti da beg ne rešava probleme, već ih samo odlaže.
Uninije i medicinski uzroci
Važno je napomenuti da ne mora svaka potištenost, obeshrabrenost, gubitak motivacije ili prokrastinacija imati duhovni uzrok.
Sveti Jovan Kasijan govori o uniniju kao o duhovnoj strasti, ali slična stanja mogu nastati i iz medicinskih, fizioloških i psiholoških razloga – na primer:
— Depresija.
— Hormonalni poremećaji.
— Hronični umor.
— Nedostatak vitamina.
— Posledice dugotrajnog stresa.
U takvim slučajevima, čovek može osećati duboku apatiju i gubitak životne energije, ali ne zbog grehovne strasti, već usled objektivnih zdravstvenih problema.
Zato je, pre nego što krenemo u duhovnu borbu protiv uninija, važno isključiti moguće medicinske uzroke.
U takvim situacijama, konsultacija sa lekarom ili stručnjakom može biti neophodna da bismo znali da li se zaista radi o duhovnom iskušenju ili o stanju koje zahteva stručnu pomoć.
7. TAŠTINA
Šta je to?
Taština je strast koja je duboko povezana sa željom za priznanjem i pohvalama, kao i sa zavisnošću od mišljenja drugih ljudi. Prepodobni Jovan Kasijan izdvaja dva glavna oblika ove strasti.
Prvi oblik se odnosi na taštinu povezanu sa telesnim i vidljivim stvarima – osoba teži priznanju kroz spoljašnje, materijalne ili fizičke uspehe, kao što su bogatstvo, lepota, društveni status, dostignuća u sportu ili poslu.
Drugi, suptilniji oblik taštine, odnosi se na duhovne aspekte, kada čovek želi da bude pohvaljen zbog svoje pobožnosti, pravednosti, mudrosti ili znanja.
Ovaj oblik taštine je posebno opasan jer se može prikriti kao vrlina i često vodi u gordost – kada se osoba uznosi zbog svojih duhovnih dostignuća.
Sveti Jovan Kasijan piše: „Iako je taština mnogolika i raznovrsna, ona se deli na dva osnovna oblika: prvi nas navodi da se ponosimo telesnim, vidljivim stvarima, dok drugi rasplamsava u nama želju za ispraznom slavom zbog nevidljivih, duhovnih podviga.“
Kako se ispoljava?
Preterana briga o svom spoljašnjem izgledu, imetku i društvenom statusu.
Hvalisanje sopstvenim dostignućima pred drugima.
Namera da se pobožna dela ili duhovni uspesi javno ističu kako bi izazvali divljenje.
Neprestana potreba za priznanjem kroz isticanje svojih uspeha – bilo duhovnih, bilo materijalnih.
Gubitak unutrašnje samodovoljnosti i stabilnosti.
Zavisnost od tuđeg mišljenja i potrebe za odobravanjem.
Kako se boriti protiv taštine?
Razmišljati o prolaznosti i nestalnosti materijalnih dobara.
Gajiti skromnost i umerenost u svakodnevnom životu.
Setiti se da prava vrednost čoveka ne leži u spoljašnjim stvarima, već u unutrašnjem stanju duše.
Činiti dobra dela u tajnosti, ne tražeći priznanje.
Iskreno služiti Bogu, ne brinući o tome kako nas drugi vide.
Ova borba zahteva mudrost da prepoznamo suštinu istinske vrednosti, koja ne leži u priznanju drugih, već u čistoći duše i samospoznaji.
8. GORDOST
Šta je to?
Gordost je strast koja se manifestuje kroz uzdizanje sebe iznad drugih, nedostatak smirenja i težnju za nadmoći. Kao i taština, gordost ima dva osnovna oblika, kako primećuje prepodobni Jovan Kasijan: telesnu i duhovnu gordost.
„Postoje dva oblika gordosti — telesna i duhovna, pri čemu je ova druga pogubnija, jer posebno iskušava one koji su već napredovali u vrlinama“, piše Jovan Kasijan.
Telesna gordost temelji se na spoljašnjim dostignućima, kao što su bogatstvo, snaga, lepota i društveni položaj .
Osoba obuzeta ovom vrstom gordosti smatra sebe vrednijom od drugih zbog materijalnog uspeha ili fizičkih prednosti.
Duhovna gordost je, međutim, mnogo opasnija jer pogađa one koji su već napredovali u vrlinama.
Čovek počinje da se ponosi sopstvenom pobožnošću, postovima, molitvama, mudrošću, pa čak i sopstvenim smirenjem.
To ga vodi u osudu drugih, gubitak pravog cilja duhovnog puta i duhovnu obmanu, stanje koje pravoslavna asketika naziva prelest — kada čovek pogrešno prihvata lažno za istinito, zlo za dobro, a demonske uticaje za božansko nadahnuće.
Kako se manifestuje?
Divljenje sopstvenom telu, fizičkoj snazi i izgledu.
Oholost zbog materijalnog bogatstva ili moći.
Ponižavanje drugih koji se čine manje uspešnima.
Prezir prema prostim ili siromašnim ljudima.
Osećaj nadmoćnosti nad okolinom zbog svoje „velike duhovnosti“.
Osuda onih koji nisu toliko „dobri i pravedni“.
Želja da se drugi neprestano poučavaju i ispravljaju, ali bez ljubavi i smirenja.
Uverenje u sopstvenu nepogrešivost.
Kako se boriti protiv gordosti?
Podsećati se da su materijalna dobra prolazna i da ne čine čoveka boljim.
Negovati smirenje i pomagati potrebitima.
Setiti se da sve što čovek poseduje dolazi od Boga i može biti oduzeto.
Razmišljati o tome da su i vrline i duhovni darovi dar Božiji, a ne lična zasluga.
Shvatiti da što se više čovek približava Bogu, to jasnije vidi sopstvenu slabost i grešnost.
Opšte preporuke i sredstva za borbu protiv svih strasti
Prema učenju Jovana Kasijana, borba sa strastima je postepena, pri čemu treba prvo pobediti najsnažniju strast, jer tek tada čovek može krenuti u borbu sa slabijim strastima.
On ovu borbu upoređuje sa borbom na areni: najjači protivnici moraju pasti prvi, a slabiji će potom biti lakše savladani.
Svaka osoba ima jednu glavnu strast koja joj najviše smeta u duhovnom napretku, i upravo na njoj treba najviše raditi pre nego što se pređe na sledeće izazove.
Na primer, ako je neko sklon gnevu, treba se najpre usredsrediti na njega, pre nego što se pređe na borbu sa taštinom ili tugom.
Jovan Kasijan ističe da su post i molitva univerzalna sredstva za borbu sa svim strastima.
Post pomaže u obuzdavanju telesnih želja i jačanju volje, dok molitva daje unutrašnju snagu i duhovnu blagodat potrebnu za pobedu nad strastima.
(Religija)