Ljude sa natprosečnom inteligencijom ne definišu samo visoke ocene koje dobijaju na testovima inteligencije. Ovi ljudi obično imaju i mnoge druge zajedničke karakteristike.
„Lumene“ ćemo prepoznati po pet stvari koje rade drugačije od ostalih.
Preispituju uvrežena mišljenja i verovanja
Inteligentni ljudi ne veruju svemu što čuju. Preispituju tradiciju, verovanja, etičke norme, čitav sistem u kojem živimo – sve što postoji. Ne uzimaju ništa zdravo za gotovo i ne povode se za masom, već o svemu promišljaju kritički i temeljno istraže pre nego što stvore vlastito mišljenje.
Natprosečno inteligentni ljudi mogu proniknuti laž i ne dopuštaju drugima da se igraju s njima ili da ih sateraju u ugao. Dogma, odnosno principi koji se predstavljaju kao nepobitna istina, njima ne znače ništa – oni imaju mišljenje kakvo žele da imaju i slede vlastiti put u životu.
Nikoga ne dižu u nebesa
Ljudi s natprosečnim kvocijentom inteligencije retko imaju idole i retko traže nekoga ko će ih voditi kroz život. Shvataju da od svake osobe možemo nešto naučiti u životu, ali isto tako shvataju da niko ne zna sve.
Niko nema sve odgovore i zato natprosečno inteligentni ljudi nikoga ne gledaju kao idola. Sami sebe doživljavaju kao svog ličnog gurua koji ima dovoljno mudrosti i snage da se snađe u svakoj situaciji.
U stalnoj su potrazi za novim znanjem
Osobe s visokim kvocijentom inteligencije nikada se ne zadovoljavaju onime što znaju – uvek žude za novim znanjima i iskustvima. Uživaju u tome da proširuju svoj um i da se upuštaju u inteligentne razgovore kad god za to imaju priliku.
Inteligentni ljudi fascinirani su znanjem i zavisni od njega, ne zadovoljavaju se naučenim jer ne žele da njihov um stagnira. Shvataju da je znanje moć i žele da se naoružaju sa što više mentalne municije.
Svoje misli pretvaraju u dela
Natprosečno inteligentne osobe znaju da misli i ideje ne znače ništa bez delovanja. Ako žele da dospeju igde u životu, razumiju da ono što znaju moraju primeniti u konkretnim delima. Od vaših misli nema nikakve koristi ako ih ne podelite s drugima i ako ih ne koristite kako biste doprineli svetu, pa inteligentni ljudi uvek gledaju gde bi mogli primeniti svoje znanje.
Neće dopustiti da im išta stane na put u njihovu nastojanju da, koristeći svoje znanje, promene svet nabolje. Osmišljavanje novih planova s kojima će postići svoje ciljeve pruža im veliko zadovoljstvo.
Znaju vrednost vremena provedenog sami sa sobom, u tišini
Više od ičega, ljudi s visokim kvocijentom inteligencije znaju vrednost vremena provedenog sa samima sobom u tišini. Svet je toliko ubrzan da se čini da uopšte ne stavlja naglasak na „biti“. Svi moramo delovati, raditi, proizvoditi, kretati se, zarađivati. Ne provodimo dovoljno vremena razmišljajući, osećajući, voleći…
Zbog toga natprosečno inteligentni ljudi provode koliko god je vremena moguće sa samima sobom i sa svojim mislima jer znaju koliko je važno zagledati se duboko u sebe kako bi pronašli odgovore.
Čak i ako u tom trenutku ne traže odgovore, i dalje su svesni važnosti vremena koje provedemo sami, daleko od buke koja nas okružuje, jer to takođe pomaže da se oslobodimo stresa i da regenerišemo um, telo i dušu.
(Espreso/Zadovoljna)