Dete koje „traži pažnju“ zapravo traži vas. Ne ignorišite njegove emocionalne signale. Ljubav, prisutnost i razumevanje roditelja su temelji zdravog razvoja.
Ako ih dobije – dete neće morati da viče, glumi ili se povlači
Neka deca traže pažnju nenametljivo, druga burno i bučno. U oba slučaja – dete vapi za kontaktom, sigurnošću i ljubavlju.
A kada ta potreba ostane neprepoznata, može ostaviti duboke emocionalne tragove koji ga prate kroz ceo život.
Roditelji često misle da dete „samo traži pažnju“ kao da je to nešto negativno. A istina je da traženje pažnje nije razmaženost, već signal: „Trebam te, vidi me, čuj me, voli me.“
Kako prepoznati da dete vapi za pažnjom?
Pretjerano ponašanje – Deca koja iznenada postaju glasna, prkosna ili namerno „prave haos“ često to rade jer im nedostaje emocionalna povezanost. Čak i negativna pažnja im je bolja nego nikakva.
Gluma bolesti ili tuge – Ako se dete često žali na bolove bez jasnog razloga, povlači se, tuguje ili pokazuje nagle promene raspoloženja, to može biti znak da se oseća neprimećeno.
Traženje potvrde – Dete koje stalno pita: „Jesam li dobar?“, „Voliš li me?“, „Jesam li lepo crtao?“, pokazuje nesigurnost i želju za validacijom.
Regresivno ponašanje – Vraćanje na ranije faze razvoja (npr. ponovo mokri u krevet, priča kao beba, želi da spava s roditeljima) može biti poziv u pomoć.
Zašto je to važno?
Deca koja hronično ne dobijaju pažnju koju im je potrebna mogu razviti osećaj da nisu vredna ljubavi. Kasnije u životu to vodi u probleme s poverenjem, niskim samopouzdanjem, anksioznošću ili čak depresijom.
U emocionalnim odnosima mogu postati povučeni – ili suprotno, previše zavisni od tuđe potvrde.
Kako pomoći detetu da se oseća viđeno i voljeno?
Kvalitetno vreme – Ne mora da traje satima. Pet minuta iskrene pažnje, bez telefona i ometanja, može učiniti čuda.
Dosledna rutina ljubavi
– Reči poput „volim te“, zagrljaji, osmeh, zajednički rituali (priča pred spavanje, večera zajedno) stvaraju osećaj sigurnosti.
Aktivno slušanje
– Kad dete priča, zaustavite ono što radite. Pogledajte ga u oči. Pokažite da vas zanima.
Ohrabrujte, ne samo korigujte – Umesto da se fokusirate samo na greške, hvalite trud, kreativnost, dobrotu.
Postavite granice s ljubavlju – Disciplina ne isključuje toplinu. Dete koje zna da postoje pravila, ali i da ga roditelj i dalje voli, oseća se bezbedno.
(Stil)