Iguman manastira Tumane Dimitrije Plećević objasnio je ko ne bi trebalo da pristupi Svetoj čaši i primi Svetu tajnu pričešća.
Pričešće donosi oproštaj grehova i večni život, a vernici se pozivaju da pričešću pristupaju u dubokoj veri i pokajanju.
Međutim, to ne treba da rade svi.
Iguman manastira Tumane Dimitrije Plećević objasnio je ko ne bi trebalo da pristupi Svetoj čaši i primi Svetu tajnu pričešća.
„Sveto pričešće je naše najtešnje sjedinjene s Bogom i Sinom Božjim. Po njegovoj zapovesti, oni koji jedu telo njegovo i piju od krvi njegove imaju večni život.
Prema Svetom pričešću moramo da gajimo istančan, dubok i rasudljiv odnos, jer je tanka granica između onog da nam bude na spasenje ili, suprotno, na osudu“, kaže iguman Dimitrije Plećević.
On ističe da i od pripreme i od naše vere zavisi da li je pričešće spasonosno.
„Danas će mnogi reći da će za pričešće imati onakve ili ovakve uslove, ovakvu ili onakvu pripremu. Pričešću se prilazi sa najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć“, objašnjava iguman Dimitrije.
Prema njegovim rečima, svemu tome trebalo bi da prinesemo i naš trud.
„Kad govorimo o našem odnosu prema pričešću, moramo da znamo i da shvatamo šta ono za nas predstavlja, i to iz razloga što često umemo da toj pripremi dajemo centralno mesto.
To što postimo sedam ili više dana, nismo toliko dobri koliko se trudimo tih dana. Ukoliko osoba pomisli da mu Hristos više ne treba, da je samodovoljan i da iz njegove ličnosti izvire dostojnost, nikad ne bi trebalo da se pričesti“, zaključuje iguman manastira Tumane.
(Espreso)