Pravoslavni vernici 21. septembra, obeležavaju Malu Gospojinu.
Mala Gospojina – Rođenje Presvete Bogorodice – jedan je od najvećih pravoslavnih praznika. Mala Gospojina spada u red praznika posvećenih Bogorodici i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.
To je dan kada se u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rodila Sveta deva Marija. Po ocu i njegovim precima, bila je od carskog roda Davidovog, a po majci i njenim precima, od roda prvosvešteničkog.
Ana je kao starica rodila kćer Mariju, po blagoslovu Božijem. Ovaj dan se praznuje kao Mala Gospojina ili Mala Bogorodica. Velika Gospojina se slavi 28. avgusta, kada je praznik Uspenja Presvete Bogorodice.
Kada je o običajima reč, jesenje svadbe često su počinjale od Male Gospojine, a veruje se da je dobro na ovaj praznik veriti se ili sklopiti brak jer će to mladencima doneti sreću.
U privrednom životu, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom zimnih useva, a u to vreme priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Ukoliko je na Malu Gospojinu vedro i bez oblaka, i ako se tokom većeg dela dana vidi sunce, veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana.
Na ovaj praznik žene ne bi trebalo da spremaju kuću, da peru veš i da obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ne treba raditi ništa od poslova koji se rade rukama.
Mala Gospojina je praznik koji se obeležava između dva velika posta – onog koji se okončava o Velikoj Gospojini (28. avgusta), i Božićnog posta koji počinje 28. novembra. S tim u vezi, praznik Mala Gospojina slavi se u svečanom ruhu i mrsno.
(Espreso/Lepa i srećna)