Smatraju ga zaštitnikom svih škola i obeležavaju kao slavu 27. januara.
Srbi veruju u moći predskazanja na ovaj praznik – ako grmi, u narod se uvlači strah da će se desiti nešto loše. Ako je sunčan dan, onda se svi nadaju rodnoj i srećnoj godini. Veruje se da je svetitelj toliko moćan da može da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena.
Za Svetog Savu kažu da je bio i zaštitnik svih pastira i stoke, pa se na njegov praznik ona nekad puštala sam sama na ispašu. Kao jedina mera zaštite smatralo se da je dovoljno da se ne nosi crvena boja da ne bi privlačila vukove. I danas po tradiciji mnogi to ne čine.
Takođe, verovanje kaže da ne valja oštriti noževe i ostali oštar alat pa će i vukovima čeljusti ostati sklopljene.
Za razliku od drugih velikih praznika, na Svetog Savu je dozvoljeno raditi sve kućne poslove iako je on „crveno slovo“. Za decu važi posebno pravilo, a to je da treba da nauče nešto novo, na primer, pesmicu. Ako to ne učine, veruje se da će se ulenjiti i neće lepo učiti tokom godine.
Na Svetog Savu se posti prema pravilu posta, a to znači da kad padne na sredu ili petak, onda je dozvoljeno jesti ribu.
(Espreso)