Branislav Đikić je bio jedan od 200.000 neženja iz okoline Leskovca. Naime, ovaj žitelj sela Međani uporno je pokušavao da nađe srodu dušu, ali mu nikako nije polazilo za rukom. Buduću da nije želeo ništa da prepusti slučaju, već je bio rešen da uspe, izvadio je pasoš i potražio sreću u drugoj zemlji.
– Ovde žene ima za flert, ali ne i za brak. Budeš u vezi sa njom, to funkcioniše, kad ponudiš brak – neće da se udaje – pričaju momci iz sela.
I ističu da ima bar 40 muškaraca koji su već ušli u petu deceniju, a još uvek nisu stali na ludi kamen. A jedino mesto okupljanja u Međanima je prodavnica. Nestabilna finansijska situacije i udaljenost od grada im dodatno otežava da nađu svoju saputnicu.
– Do grada nam treba minimum pola sata,, a devojke za udaju u selu nema – naglašavaju. Kako kažu, do grada im treba minimun pola sata, a devojke koje bi se udale u selo kažu – nema.
Zato je Branislav rešio da promeni svoj život iz korena i u 51. pronađe idealnu suprugu. A verovali ili ne, u tome je i uspeo, a sreću je pronašao čak u Albaniji.
– Kada sam ostao sam, video sam da nema života bez supruge. Tražio sam pasoš na brzi postupak, rekao sam da hoću da se ženim. Kada su me pitali da li ima žena u Srbiji za mene, rekao sam ne. Gde god treba ići ću da je nađem – Ukrajina, Rusija, Albanija Rumunija, Makedonija… Neka će da pristane – kaže Branislav Đikić.
Danas njegova porodica bogatija je za suprugu Aurelu, ćerkice Dunju, Danicu, Ninu i sina Mihaila. Mlada Albanka ne krije da je je zadovoljna životom sa Branislavom, a progovorila je i čistim srpskim jezikom.
– Od početka bilo je malo teško, posle nije toliko teško bilo. Radi se dosta, ali nije loše, nije sjajno, ali nije ni loše. I u Albaniji sam živela na selu, ali nismo imali ništa. Radila sam dve godine u fabrici i to je to. – Ko hoće, izvolte, ko neće – doviđenja, ćao. Suprug mi mnogo pomaže, ne radim samo ja – kaže ova vredna žena – kaže Aurela.
Njen suprug za nju ima samo reči hvale, posebno podvlači da vredniju ženu nije video.
– Nigde nema sve idealno, ali jeste idealna. Radi sve. Ali retko ko bi sada pristao da muze krave. Naše devojke neće uopšte da žive na selu – kaže Branislav.
Njihov komšija Bojan Pešić takođe muči muku sa pronalaskom lepše polovine.
– Roditelji ih uče da se ne muče, nego da idu u grad da žive. Tamo će i da trpe, ali neće doći u selo. Bolje i Albanke da dođu nego ništa – kaže Boban u emisiji „Exploziv“ na „Prva“ Tv.
(Stil)