Sveta Gora ili Atos je planina i poluostrvo u severoistočnoj Grčkoj i važan je centar pravoslavnog monaškog života.
Na njoj se nalazi 20 pravoslavnih manastira i još mnoštvo manjih monaških zajednica. Atos je autonomna država pod Grčkim suverenitetom, ali i direktnom jurisdikcijom patrijarha.
Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj Gori, dok oni koji je posećuju moraju imati posebnu dozvolu za to. Na poluostrvu trenutno živi oko 2 hiljade monaha, i svi oni su grčki državljani, što postaju čim se zamonaše.
Sveti Sava i Sveta Gora
Rastko Nemanjić, poznat i kao Sveti Sava, ostavio je veliku zaostavštinu ovom poluostrvu. Nakon što se zamonašio u manastiru Svetog Pantelejmona, srpski vladari iz dinastije Nemanjića finansijski su pomagali manastire na Svetoj Gori, a neki od njih su odlazili na hodočašća ili su tamo pristupali monaškom redu. Jedan od njih je Stefan Nemanja, koji je nakon predaje vlasti postao monah Simeon.
Stefan Nemanja je pomogao obnovi manastira Hilandar sa svojim sinom 1198. godine.
Strogo zabranjen ulaz ženama – ili ipak ne?
Poznato je kako na Svetoj Gori mogu da žive samo monasi, a osobe koje žele da posete zahtevaju posebnu dozvolu. Međutim, ta dozvola se ne može dati ženama. Zašto je to tako? Sve je nastalo nakon jedne urbane legende.
Bogorodica je plovila sa Svetim Jovanom ka Kipru kada se podigla velika oluja. To ih je prisililo da pristanu baš na Atosu, kraj današnje luke manastira Iviron.
Izašla je a na obalu i, oduševljena lepotom blagoslovila je i zamolila Isusa da poluostrvo daruje njoj. Tada se začuo glas: “Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“.
Od tog trenutka Sveta Gora je posvećena Majci Božjoj i zato tu nije dozvoljen pristup drugim ženama.
Navodno, zabrana se proteže i dalje od ljudskog sveta, pa je na Svetoj Gori zabranjeno prisustvo i ženskih domaćih životinja.
Postoje samo dva izuzetka – mačke (koje love miševe i tako čuvaju i namirnice ali i drevne spise koji se nalaze u manastirskih arhivima) i kokoške (koje legu jaja od čijih žumanaca se prave boje koje se koriste u ikonopisanju).
Međutim, iako je zabranjen ulaz i strogo se kažnjava, neke žene su uspele u poduhvatu da kroče na ovu svetu zemlju, a neke od njih su bile Srpkinje.
Prva žena za koju se zna da je prekršila stari zakon je srpska carica Jelena, žena Dušana Silnog.
Sklanjajući se od kuge koja je u to vreme harala ovim prostorima, Jelena je dobila dozvolu da uđe na Atos, ali, kako se veruje, ona nije nogom kročila na tlo svete zemlje, već je nošena. Carica je boravila u palati svog muža kraj manastira Sveti Vasilije.
Stroge kazne za kršenje zakona
Sve do početka 20. veka na Svetu Goru je bilo moguće ići preko zemljouza, koji spaja poluostrvo s kopnom.
Međutim, nakon što su žene počele da koriste ovaj put da krišom uđu na Svetu Goru, grčke vlasti postavile su na tom mestu visoku ogradu i strogo zabranile ulazak pešacima, bez obzira na pol. Kazna za kršenje ove naredbe je godinu dana zatvora.
(Espreso)