Mali broj Srba živi na Islandu, ali svi imaju gotovo isto mišljenje o tome kakva su uslovi za život, kao i da jedan problem, ipak, postoji.
Island važi za zemlju u kojoj su savršeni uslovi za život – ima posla za sve,
stopa kriminala je minimalna, administracija ze savršava za nekoliko minuta preko interneta, zdravstveni sistem perfektno radi, čuva se priroda…Tako su pre četiri godine Panići iz Niša podelili svoje isustvo, a onda je u junu 2020. godine i Predrag bio i obećanoj zemlji, a zaključci su gotovo isti.
Naime, bračni bar Jelena i Zoran Panić više od 20 godina žive na Islandu za dvojicom sinoma, a svoje iskustvo su svojevremno podelili za naše medije.
Prvo je u tu ostrvsku zemlju otišao Zoran i to po pozivu jednog fudbalskog kluba. Uprkos surovoj klimi, Jelena je, u razgovoru za agenciju Beta isticala, da je Island zemlja u kojoj se lepo živi.
– Već sa 14 godina Islanđani počinju da rade lakše poslove i do 16. godine ne plaćaju porez. Grad Rejkjavik obezbeđuje posao preko leta za sve đake koji žele da rade. To su četvoročasovni poslovi, uglavnom na održavanju travnjaka i dečijih igrališta – govorila je ona pre 4 godine.
Prema Jeleninim rečima, prosečna plata radnika na Islandu je oko 2.000 evra, ishrana četvoročlane porodice košta mesečno oko 1.000 evra, troškovi grejanja stana od 100 kvadrata su oko 70 evra, a struje oko 60 evra.
– Na Islandu gotovo i da nema kriminala, stanove i kuće preko dana niko ne zaključava, kao i kola. Zbunjeni su kad ih pitate što ne zaključavaju kola, jer kažu zašto bi neko ukrao moja kola, kad ovde svi imaju svoja – istakla je ona.
Gotovo svi administativni poslovi, dodala je Panić, mogu da se završe preko interneta, i među malobrojnim za koje mora da se ode u državnu ustanovu je izdavanje pasoša.
Sa druge strane, zdravstveni sistem na Islandu je verovatno među najboljim na svetu, pregledi nisu skupi ni kad ih sami plaćate, a zdravstveno osiguranje pokriva troškove lečenja tokom godine sve do određenog iznosa. Na snimanja i preglede kod lekara specijaliste ne čeka se duže od tri nedelje.
Ona je tada istakla da Islanđani posebnu pažnju poklanjaju očuvanju
ekologije i zdravlja.
– Od malih nogu decu navikavaju da borave što više na otvorenom. Bebe preko dana spavaju u kolicima na terasama bez obzira koliko je hladno i da li vetar duva. Čak vezuju kolica da ih vetar ne bi odneo – rekla je Panić.
Prema njenim rečima, za razliku od leta, tokom zime koja traje od oktobra do aprila, stanovnici Islanda retko kad vide sunce.
– U decembru na Islandu sviće oko 11 sati, a mrak pada već oko 15 časova, ako nije oblačno. Ukoliko ima oblaka dan i ne svane. Dešava se da kiša pada neprestano 30 noći i dana – govorila je Jelena.
Međutim, surove vremenske prilike ruše idilu.
– Tokom zime, jednom ili dva puta Islanđani odlaze u Španiju, na Floridu, Kanarska ostrva ili Tenerife. Mnogi kupuju kuće i nakon penzionisanja sele se u tople krajeve.
Prema njenim rečima, kada dete krene u vrtić i školu roditelji moraju da mu obezbede gumeno odelo, čizme i skafander.
– Moj najveći šok u vrtiću je bio kada sam došla po sina, a zatekla vaspitačicu kako hladnom vodom iz creva pere decu koja treba da uđu u vrtić. Njihova gumena odela bila su skroz uprljana peskom i blatom jer su se igrali u dvorištu – objašnjavala je Jelena.
Izlazak u kafiće i diskoteke na Islandu je dozvoljen mladima koji imaju 23 godine, a sa 18 godina mogu da uđu tek u po koji kafić.
Preko čitave godine, kazala je ona, Islanđani se kupaju u otvorenim bazenima sa toplom vodom kojih ima u svakom naselju, a svaku priliku koriste da odu na izlet u kampove kojih ima širom zemlje.
– Islanđani su veoma ljubazni i međusobno i prema strancima, nigde nećete biti odbijeni ukoliko zatražite pomoć, svi će vam odgovoriti sa osmehom. Izuzetno su pažljivi u svakodnevnoj komunikaciji, a posebno na poslu – kazala je Jelena Panić.
ISKUSTVO PREDRAGA VIDENOVIĆA
Predrag je posetio Island u novembru 2021. godine i uverio se da su mnoge priče o ovom čarobnom mestu tačne.
„Na Island sam otišao krajem novembra prošle godine i vratio sam se sada početkom juna 2022. Suprugina sestra živi na Islandu, pa sam otišao da vidim kako je živeti tamo. Privuklo me je ono što sam pretnodno pročitao o toj zemlji – da je to jedna od država sa najnižom stopom kriminala na svetu, sa najdužim životnim vekom, da bi to bila najbezbednija zemlja na svetu ako bi izbio treći svetski rat… Vrlo je uređena država. Žene imaju ogromna prava. I kada sam otputovao, video sam da je apsolutno sve tako“, priča Predrag za Novu.
Kaže i kako se na Islandu sve obavlja onlajn i da ljudi tamo ne znaju šta su redovi pred šalterima.
„Nisam morao da odem ni u jednu istituciju da bih regulisao svoj status. Sve završavate preko aplikacija na telefonu ili eventualno pozivom. Jednom sam samo bio u poreskoj upravi i zadržao se 30 sekundi. A ovde čim sam se vratio, čekao sam na šalteru tri i po sata zbog registracije auta, tako da već primećujem te konstraste…“
Otkriva i da je minimalna mesečna kirija stana oko 1.500 evra
„Standard je visok, plate su odlične, s tim što je raspon plata prilično mali, tako da i oni koji imaju minimalne plate mogu da žive sasvim dobro. Ipak, stanarine su jako visoke, za jedan pristojan stan treba dati minimum oko 1.500 evra mesečno. Međutim, samci žive uglavnom u sobama koje iznajmljuju ili živi više njih zajedno, a za porodicu u kojoj dvoje rade ta kirija je sasvim podnošljiva.“
Takođe, dodaje da deca u školama uče svašta od šivenja do stranih jezika. Predrag, koji je pravnik po struci, na Islandu je radio u osnovnoj školi kao asistent đacima. Kaže da se mališani tamo od ranih nogu uče svim životnim veštinama.
„Svi govore engleski iako mnogo računa polažu na očuvanje svog jezika. I deca u školi uče kuvanje, i to vrlo ozbiljno, imaju kabinet sa rernama, šporetima, sudoperama i spremaju ozbiljna jela, torte.. Uče i šivenje, a imaju i stolarsku radionicu. Pritom, deca sa 14 godina na raspustu počinju da rade u organizaciji države. Tada dobijaju platu kao i odrasli, ali ta njihova primanja nisu opterećena porezima, pa tako se desi da deca imaju veću platu od roditelja. Pričao sam sa koleginicom čiji sin od 12 godina sam pere sebi veš, a ćerka od 19 godina je kupila sebi stan i odselila se, ne za keš, ali ga je kupila…“
Kaže i da su Islanđani jako kulturni i spremni da pomognu.
„Jednom sam se zaglavio u snegu i zatvorio put jednoj devojci da se parkira. Onda je ona izašla iz auta i htela da ga gura sa mnom.“
Šta je jedini problem?
„Island je blizu arktičkog kruga. Kada je najkraći dan, on traje oko tri sata, dok, recimo, sada sviće oko tri sata ujutru, a sunce zalazi oko ponoći. I ta klima je jedini problem. Kad dani jako kratko traju, to izaziva depresiju, mnogi koji rade u zatvorenom po nekoliko dana ne vide sunca. I mnogi samo zato ne mogu da se naviknu na Island“, kaže Predrag koji se uglavnom zato razmišlja da li da se sa porodicom sasvim preseli tamo.
„Ta mogućnost očigledno postoji, ali treba izvagati. Ovde ima dosta toga što treba ostaviti, ali to je svakako zemlja u kojoj ljudi odlično žive. Mislim da je status radnika tamo najbolji na svetu. Ali ako razmišljate da makar posetite Island turistički, karta, recimo, iz Budimpešte preko lou kost kompanija može da se nađe za oko 50 evra. Upoznaćete u tom slučaju njihov životni moto – bez stresa, samo polako“, zaključuje Predrag.
(Izvor: Stil / Kurir / Posao u inostranstvu / Beta / Nova)