Kroz molitvu, vernik ne samo da traži pomoć ili izražava zahvalnost, već se i pročišćava od greha, čisti svoje misli i srce, te postiže unutrašnji mir i duhovnu snagu.
Molitva u pravoslavlju ima duboko ukorenjeno značenje, jer predstavlja temeljni način na koji vernik održava svoj odnos s Bogom.
Za pravoslavne hrišćane, molitva nije samo ritual, već čin u kojem se otkriva unutrašnja povezanost sa Stvoriteljem, kroz koji se izražava i ljubav prema Bogu, i želja za spasenjem.
Kroz molitvu, vernik ne samo da traži pomoć ili izražava zahvalnost, već se i pročišćava od greha, čisti svoje misli i srce, te traži unutrašnji mir i duhovnu snagu.
Molitva u pravoslavlju nije samo traženje nečega od Boga, već i čin ljubavi prema njegovoj milosti, trenutak u kojem vernik izražava zahvalnost i divljenje prema onome koji je stvorio sve što postoji.
Zbog svega toga, molitva je u pravoslavlju mnogo više od običnog rituala – ona je put duhovnog uspinjanja, sredstvo za čišćenje duše i postizanje spasenja.
Sveti Filaret Moskovski je o molitvi govorio kao o prvom Božjem daru.
„Molitva je prvi dar Božiji, kroz koji se svi ostali darovi zadobijaju“.
(Religija)